Marketing
Upozorenje: Ovaj post je pisan pod pritiskom, odnosno željom da se nešto napiše. Nema smisla i ne preporučuje se onima koji imaju pametnijeg posla.
Ne volim kada mi ljudi govore «znam» dok pričam s njima... Imam dojam da me samo prekidaju i ne slušaju... Čudno. Ali to mi je ko da mi kažu «ok, shvatio sam-šuti.»
Moja sestrična piše postve samo kad je sama doma, zato što joj je njen vrli otac uzeo tipkovnicu. Naime, ona je zločesta i neće učit. (emmm-kill me softly :D )
Kada si gladan-pogladi se. (odlična djeta)
Kada nemaš inspiracije-ne piši post. (učite na mojim greškama)
Kada nemaš više apsolutno ništa pametno za napisati-prestani pisati. (buntovno kršim pravila)
Kada si tužan-budi sretan.
Kada plačeš-pitaj se zašto su suze tople.
Kada pomisliš da nema luđeg čovjeka od tebe-ne umišljaj si previše.
Kada si usamljen-posjeti starački dom ili dječji vrtić. (poželjet ćeš biti sam)
Kada ti je dosadno-izađi na ulicu i i prošeći psa koji ne postoji.
Kada pomisliš da ja nisam normalna-ja mislim da nisi u pravu.
Kada pomisliš da je život sranje-odi na wc i pusti vodu.
Kada pročitaš ovaj post do kraja-zaboravi ga.
ČOVJEK PUN DUHA I U POTPUNOJ SE SAMOĆI IZVANREDNO ZABAVLJA SVOJIM MISLIMA.
Arthur Shopenhauer
Post je objavljen 06.12.2005. u 19:22 sati.