Marketing
[priQaz]Bez ideologije
(Jean David Morvan/Jose Luis Munuera/Christian Lerolle: Nvis t.1 Houyo; Delcourt 2003.)
Morvanu nikada dosta serijala koje e pisati. Na solidnom je putu da postidi i Raoula Cauvina (a bogme i Chucka Dixona) po broju napisanih scenarija, i kada je ultra uspeni Delcourtov SF serijal Sillage dobio svoj drugi (!) spin off, Nvis, nije trebalo traiti zasebnog scenaristu za taj projekat moe to Morvan, moe i mnogo vie od toga.
Pa, ne ba. Interesantnije Morvanove radove (sam Sillage, recimo) karakterie poigravanje sa ideologijom, sa politikim problemima i neretko kontriranje trenutanim politiki korektnim stavovima. ak i kada je sam strip relativno lo (Nirta Omirli, recimo), ima tu poneka interesantna teza. "Ja sam Christinovo dete", kae Morvan, iako je daleko od neretko iritantnog leviarenja Pierrea Christina. Ali, kada u stripu nema mesta ideologiji i politici? To smo donekle ve videli u Spirou od istih autora rezultat je osrednji, blago reeno.
Isto je i sa "Houyo", prvom epizodom Nvis, serijala koji se bavi detinjstvom istoimene heroine Sillage na nekoj vukojebini od planete. U pitanju je klasina avanturica sa par fazona koja nam ne nudi skoro nita posebno, osim za hard core fanove Sillage (a takvih naravno ima). Otkrivamo kako se Nvis upoznala sa svojom velikom prijateljicom, tigro-medvedicom Houyo, i kako su zajedno pobedili efa plemena tigro-medveda, Inu-Aquinoa. Jedina scena koja moe ostati u seanju je kada se Obasan, Houyova majka, odvaja od svog mladuneta, ali to je done and overdone jo od pogibije Bambijeve mame. Ostalo? Koje ostalo?
Sillage, kao SF serijal o ogromnom konvoju svemirskih brodova koji trae i kolonizuju nove planete, nudi ogromne mogunosti, i Morvan ih je do sada u velikoj meri koristio, bacajui pod satiru i ratove, i teroriste (ali i borce protiv istih), i ljubav, i revoluciju, i ideale, podjednako brutalno i veoma efektivno. Meutim u Nvis, kao i u Spirouu, kada treba pripovedati avanturu sa znaajnom dozom humora, Morvan pada na testu.
I dok se ne moe rei da je Munuera kiksirao sa svojim crteom, koji je dovoljno dinamian, stilizovan i ekspresivan da izgura priu, to ne vai za Christiana Lerolla, iji koloring ozbiljno kvari celokupni dojam stripa. Oseaj je da su boje... pa, prejednostavne, u nedostatku bolje rei. A tako neto na dananje vreme je neoprostiv greh. Tjah, verovatno su Color Twins bili prezauzeti...
Kako god se okrene, kada pogledam Nvis, ostae mi nejasno na osnovu ega su Morvan i Munuera dobili Spiroua ...
(djole)
Post je objavljen 08.08.2005. u 14:45 sati.