novi korisnik

kreiraj blog!

registriraj me!

cool

Isključi prikazivanje slika

21

pon

07/14

…Svud… posvud.. Zagreb …………

mekon.blog.hr



Ja ti navek dojdem tu v centar Grada več rano vjutro.. nekaj i zbog vručine..al i inače mi je takšna navada.. Znaš.. ja ti vjutro nemrem dugo spati..a nit nemam rad zležavat se.. gda otprem oči.. več sam na nogah i gledim hitro zbrisat van z hiže.. Ak se ima kaj za zbavit..to bum zbavil mam vjutro gda još ni gužvancije .. I onda začne moj štrapacirung.. koji put z namerom kam iti..a največ pa ..onak.. brez veze.. kam te noge odneseju.. Tak i denes..
Ha.. malo sam tu stal.. na vuglu Draškovičeve.. Jurišičeve.. napred je Martičeva .. malo všrek je vulica Račkoga.. desno dol je dalše Draškovičeva.. Bi ga vrag znal kam da se denem.. Prafzapraf .. mi je taki svejeno.. hmmm.. bum još malo postajal.. pa kam se zaputi kakšna zgodna ženska.. ja bum prešel za njom.. Ti vrapca.. još bu negdo pomislil da sam ja kakšni manijak kaj po Zagrebu ženske peha.. ha.. Jeee..a kakšni drugi razlog da najdem iti baš tam.. nekam.. Denes sam na vulici brez plana i reda.. pa kak bu .. I gledim.. nalukavam se na vse strane.. ti vrapca.. nit jene jedine ženske za kojom bi bilo vredno prejti.. Maaa..neee.. vse su lepe i još lepše..al još ni nit sedma vura i vse te ženske se nekam žuriju.. bežiju.. letiju.. bi ga vrag znal.. valjda na posel.. A meni se neče bežati nit za jenom.. Je rekel meni moj tatek.. gda mi je inštrukcije o ženskama daval.. ha.. stari kurviš…. Sinek.. nigdar nemoj bežati za trajvanom.. nit za ženskom.. tak se buš spopiknul i opal da se buš samo čudil.. Jeee.. da je bar on to poštival.. I gda je tak pem ja na desno pa kam me noge odneseju.. morti se kakšna pojavi spredi mene……
Malo zapažam te ljude kaj čekaju trajvane..pa one kaj bežiju..kak da bu im posel pobegel.. Čuj.. ljeto je ..vani je fest toplo makar je vjutro ipak malo više svježine.. Gotovo vsi kaj ih gledim imaju nekakšne jakne.. veste..lajbeke.. Ti vrapca.. pa ni vrag da im je zima.. No.. dobro.. još je za shfatit ženske.. njima je navek friško.. Znaš.. meni je navek težko bilo nosit vruki nekakšni komad obleke.. A kasnejše gda ona lampa odzgor zažga.. onda buju to z sebe svlačili .. i kaj zdaj..kam z tim.. Baš brez veze.. Kaj ne …………….



I tak mi se nekak dopalo da zavrnem v Đorđičevu vulicu.. I makar je ta vulica tu v samom centru Grada retko čez nju prejdem.. Istini za volju.. v ti vulici se nit nema bogznakaj za videt..a nit v celi vulici od Zrinjefca pa do vulice Račkoga nema nit jene jedine brtije.. pa ja nit pamtim da je tu igda i bila kakšna.. Navek je to bila mirna vulica puna stanarof i razne fakinaže.. Rekel bum ti da negda gda sam ja laufal po našemu Zagrebu kakti pravi Zagrebački fakin.. v ti vulici ni bilo nit jene hiže a da ja nis nekoga poznal z nje.. pa su to vglavnom bili fakini i pucice .. I dan danas gda tu hodim ja se setim gde je gdo bil.. Aha.. tu je stanoval Frka.. navek spreman za mlatit koga.. pa ak ni bilo koga drugog.. zmlatil je svojeg mlajšeg brata.. pa hiža dalše je bil Njoko.. ha.. taj je imel malu falingu na čubi.. pa gda je pripovedal je to zgledelo kak da osel njače.. Malo dalše v hiži su živeli brati.. Žuti.1 i Žuti 2…. Narafski su bili blizanci.. z isteg jajca.. pa i bili su žuti kak pravi žutanjki z jajca.. nigdar nisi bil ziher z kojim pripovedaš.. Znaš.. ta su dvojica fulirali istoj pucici puna tri meseca doklem ni skužila da tu nekaj ne štima..ha .. A v hiži pokraj je bila Vlasta.. a mamica joj je navek tepala.. Vlastica.. A za praf.. ta je puca več onda bila za celu tikvu višlja od vsih nas mužkih..a bormeš je bila težka kak nas trojica.. Pa ni zgledela preveč debela.. neg je bila onak.. nabita kak oni Minotaur.. Pa je ona bila fest svjesna da je takšna i najjača med vsim nami.. A smo bežali od nje.. Ni bilo pošteno al tak je.. Čujem da se ta nigdar ni uspela udati.. a završila je pred deset let v cajtungami kaj je premlatila nekakšneg mužkog da je jedva ostal žif.. No.. bilo je tu i lepih pucica..al vse su se nekak držale.. bi se reklo.. posrano.. Nisu bile baš preveč društvene.. A kaj.. mamine curičke.. A bilo je ti je tu v Đorđičevoj vulici i dost skitnica..denes veliju.. klošara .. Znaš.. vsaka hiža tu ima svoje dvorišče.. a ta su dvorišča negda bila fest zapuščena.. puna starih šupa .. stračara.. raznih bajti.. pa su se tu največ po kmici okuplali ti vucibatine.. I jemput su ti klošari fkrali biciklina od našeg pajdaša Ferde kaj je tu malo dalše stanoval.. Eeee.. onda su zvlekli svoga vraga.. Taj Ferdo je taki bil frajer za dreva čupat.. pa gda je začel naganjat te skitnice i iskati svojeg biciklina.. bilo je i polomljenih ruka.. noga.. razbijenih tikva tak da je i ondašnja Milicija imela posla.. Pa ja tu baš nis zalazil po tim dvoriščima.. al su zato fakini od tuda bili v moji Zrinjevački bandi..Aaa.. je.. bili smo frajeri.. nema se kaj prigovorit.. Neg znaš kaj.. denes tu v ulici nema več nit jenog poznatog od negda.. hmmm.. morti koji i je al ga ja nigdar nis srel nit videl.. ha.. pa gdo bi koga i prepoznal …….



Evo.. tak da si malo oči odmoriš.. kakšnaa lepota je to moje dvorišče.. taj Zrinjevac.. ha.. kaj veliš.. Nema do Zrinjefca lepšeg mesta nit v Evropi a kamoli gde drugde..Al kaj vredi gda denes tu nema nit stanarof.. nit dječice.. nit fakina.. nema nikoga.. Istina da se tu fort špilaju nekakšne špelancije .. pa i denes su tam na drugi strani nekakšne bedarije z kolačima..Al to ni ništ kak je negda bilo.. Negda je taj Zrinjevac zgledel kak špilšuh .. drugač pak kak školsko dvorišče.. pa do zatvorskog šetališča.. vsega je tu bilo.. A denes je ostala samo lepota najlepšeg .. se reče.. perivoja v Evropi.. Jeee.. ostal sam i ja.. kak zgledi jedini od negdarnje bande kaj tu skorom vsaki dan dojdem.. Aaaa.. nema mojih pajdaša.. poženili se več davno pa prešli nekam.. Morem tu na vuglu stajat celo leto i nebum nikoga poznatog z starih dni susrel… žalostno… A kaj.. Ništ …………………



Nema druge neg se stati tu na Trgač i posmatrati i levo i desno.. Tu ti nigdar nemre bit dugočasno.. Fort se ljudi španciraju sim tam.. peju na Dolac..pa se vrneju z placa.. bežiju za trajvanima.. spodi stare vure stojiju mladi i čekaju jeni druge.. Trajvani ružiju jen za drugim.. Narafski.. ženskih za gledeti kolko hočeš i kakšne hočeš.. Eeee.. gda bi mogel birati..hmmm.. težko bi se odlučil.. vsaka ima baš ono nekaj zakaj bi baš nju zabral.. A ja nis zbirlif.. lepo je rekel moj tatek… Sinek.. nit jenu nemoj propustit.. nigdar neznaš.. morti bu ti baš ta bila zajdna.. Jeee.. fajn sam ja tega od svojeg jape pokupil.. A on je na mene fort bil ponosan.. makar to nigdar ni pokazal..onak javno.. Ha.. on je bil grofofski fačuk..a ja nejgof grofič.. A moj se je tatek fort špinčil z svojim porjeklom..kak da je Avstrougarska bila nejgova a ne od Habzburga …ha …. Hmmmm.. baš gledim jenu zgodnu mladu kak se gor dol sprešetavle čez Splavnicu i gledi te lepe rojžice.. Eeee..da mi je koja manjše na grbači.. kaj joj ja nebi ponudil rojžicu.. Nooo… naj zdaj svakaj lošega gruntat.. Pravu rojžicu..onak.. kavalirski ..me razmeš…
Maa.. kaj… Vreme se punta..prihajaju nekakšni črni oblaki gor z Medvedgrada .. Je lepo rekel oni Vakula da bi mogel lahko i dež cureti denes.. Pa bežim ja nekam najti skloništa.. A kam.. V brtiju.. a kam drugam….ha …..

……………. Bok ………………

Divna poruka

andrea-bosak.blog.hr

Divno se smijati svemu što je iza tebe jer imaš konačno svoj mir, sjećanja koja blijede jer si uz pomoć budala shvatila kako je divna lijepa sloboda, poslala si poruke bolesnika tamo gdje treba i čekaš odgovor onih koje si tražila da bolesnoj osobi stanu na kraj. Pobijedila si sebe, pobijedila si svoju bol, pomakla si se sa mjesta, shvatila si da vrijediš više, shvatila si da je on bio samo tvoja igračka a ne ti njegova.
Da, shvatila si kada si predavala poruke da se boji da ćeš ga tražiti novac jer ti živiš kako živiš, ali on ne shvaća i nikada shvatiti neće da je bio bjedniji od tebe kada je tebe sreo, da sada on ima sve ali nema ono najvrjednije nema ni srce ni dušu.
Poznajem te dobro i znam kakva si, znam da si borac, da si jaka, znam da te ništa srušiti ne može ma koliko netko postavljao bilo gdje ružnu riječ o tebi to je samo njegova slika i prilika jer ja dobro znam tko si ti i koliko uistinu vrijediš a vrijediš više no što netko može zamisliti.

Javiti ću ti uskoro rezultate istrage.


prijatelj

Srića da je Barbarinac blizu

umornooko.blog.hr

Ko? Šta? Kako? Kad? Kamo? Ne znan jesan li koje zaboravija, ali ajmo reč da san zbrojija oni par osnovni novinarski pitanji ... Naravno, radi se o ovogodišnjoj litnjoj fešti na Barbarincu, našemu, od milja nazvanome, „Otoku ljubavi“. Iz čisto pragmatičnih razloga, to nima nikakove veze sa poezijon, jerbo je Barbarinac puno vrimena bija za Mašograd (Kaštel Sućurac, za sjevernjake) ono ča je Marjan bija za Splićane. Eto tako! Ali nisan sad tija razvezivat nadugo i naširoko o porijeklu zamjenskoga nazivlja za Barbarinac, nego o našemo posjetu tamo, posli duuuuge tri godine.
Odlučija san učinit iznimku, pa ovi put doć na vrime, ne okasnit ... triba san znat da će radi tega ništo poć krivo, a nigdi oblačka pa nije mogla kiša past cerek
Dunkve, prvi brod je partija ravno u podne ... kalma bonaca (mirno more bez valova, za sjevernjake) i brod lagano plovi ka po ulju ...

 photo IMG_0521_zpsc0ffa8fb.jpg

... uz oduševljeno mavanje zastavon nazočnih na brodu. Oni ča je mava zastavon mi nije virova da neću odma poć, nego sa onin na uru. Lipo smo Vinkica i ja seli u ladovinu na Rivi, izili po sladoled i popili ledeni sokić. Zakonita, fala na pitanju, nije išla jer je tila iskoristit ovi neradni vikend za malo sredit kuću. Bar Vinku nije tribalo puno nagovarat party
Približilo se vrime o partence, a broda nima ... Ne, rekli su nan da ovi neće vozit ...

 photo IMG_0522_zps84e43c6d.jpg

... sunce i dalje peče, nije mi se dalo iz ladovine izalazit, ali srićon jema ogledalo na Mulu cerek pa san moga slikat ekipu kako lagano gubi tekućinu ...

 photo IMG_0524_zps590d8154.jpg

Fala Onemu Gori, i brod je napokon doplovija ... pomalo smo ulizli jer se počeja malo ka i naginjat, ali to smo pripisali početnoj nervozi i ča smo tili svi od bote ulist na brod ... ajde, stivali smo se (složili, za sjevernjake) i još ne gremo. Ča je sad? A triba zvijezde sačekat, one ča uvik otmjeno zakasnidu da i ne bi ko propustija primjetit ...

 photo IMG_0526_zps1b1ba63a.jpg

Pomalo smo krenili, ali se i dalje gingamo, ka da je more deboto tri-četri ... počeli su se lagano Očenaši i Zdravomarije brojit, pa evo i jedna prigodna ...

 photo IMG_0527_zpse00b210c.jpg

Nije to tako ni loše izgledalo kad smo drito stali ... ali isto se da primjetit da niko nije diga ruke u ariju, svi se čvrsto držidu za dostupne djelove brodske konstrukcije ....

 photo IMG_0528_zpse53242dd.jpg

... a ja ka jednoruki livorveraš držin fotoaparat jednon rukon i slikajen, a drugon se i ja držin čvrsto. Srića da jema dobru stabilizaciju slike smokin Da je bar bilo pinku mirnije, pala bi još koja slika ... ali i „Vesna“ iz ovega kantuna djeluje lipo ...

 photo IMG_0529_zps19306ecf.jpg

... ka i sjedište Torcide Sućurac, friško sređeno, opiturano i otvoreno za članstvo ...

 photo IMG_0532_zpsb190102f.jpg

Tajniku KPU Kampanel, našemu Buišu, osmjeh ne salazi sa lica ...

 photo IMG_0534_zpse30f2ce9.jpg

... a iz dobro obavješteni policijski izvori doznajemo da je on bija kriv ča se brod ovoliko ginga, jer ga je preopteretija kad je nosija kašetu sa inkason ...
Prolazimo polako kraj najčistije fabrike cimenta na svitu, jedine kojon iz fumara izlazi cviće, po danu garifuli, a po noći ruže, i to crvene ... tamo mi nije ništa bilo zanimljivo za slikat, osin ove vertikale koja mi je promakla zadnji put, nazad tri godine, kad san slikava ...

 photo IMG_0537_zps52393c0d.jpg

... a ni slideća slika ne daje baš naslutit skore bolje dane ... kod ove tri časne starine jema bit samo pitura drži stari ruzinavi trup na okupu ... srića da je ovod plitko pa ne moredu duboko potonit headbang

 photo IMG_0538_zps64bc91ad.jpg

Napokon se nazire kraj ovog predivnog putovanja ... „Otok ljubavi“ na vidiku!

 photo IMG_0542_zps609395f2.jpg

I odma nakon pristajanja prid nan izroni rijetki stanovnik mora ... ali nikako se nisan moga odlučit je li to bila sredozemna medvjedica ili morski lav ...

 photo IMG_0544_zps146b0010.jpg

Nakon ča smo malo okripili tilo sa čevapima i „Orelon“ ... krenili smo malo na južnu stranu, di jema par mali plaža prikladnih za kupanje ...

 photo IMG_0547_zps8e0a3c9c.jpg

Fala na pitanju, ja ću se ipak kupat drugi put ... jerbo je sunce bilo ipak prijako za ono ča mi je dr. Barić prepisa ... a i noge mi nisu bile baš 100 % u stanju za kupanje ...
Zato san lipo sidija na kamenu u ladovini i lagano primjećujući događaje oko sebe, ka npr. ovi pravi oprimjerak šveske škole ...

 photo IMG_0549_zps6c558a32.jpg

... ili ova dva ča stojidu i gledadu svoja posla ... ne bi li kome ispa koji lipi bokun ...

 photo IMG_0550_zps6dbdcf8c.jpg

 photo IMG_0552_zps0c7a33f8.jpg

... da ne spominjen sad ovu familiju ča is nije ni briga za feštu koja se odvija na sjevernoj strani otoka, ali in je ovod siguro bolje nego na Jarunu oli Šoderici ...

 photo IMG_0554_zpsbe2795d4.jpg

Barbarinac je uvik bija pun kontrasti, pa san tako uspija snimit „Stanlija i Olija“ u brodograđevnome smislu ...

 photo IMG_0558_zps7325676e.jpg

... ili ove ča su se još malo distancirali od Barbarinca, pa se o svome poslu sunčadu i tu i tamo itnedu u more ...

 photo IMG_0560_zps042c0557.jpg

Kakvi bi to posjet Barbarincu bija da ne potegnen koju sliku najživopisnijega primjerka flore na otoku, samo triba pazit di ga dirate, jer je to, ipak, podvrsta kaktusa ...

 photo IMG_0564_zps06c4dc1b.jpg

Dosta je bilo sa kupanjen, idemo nazad na živahniju stranu otoka ... tamo di zasjeda sućuračka „Garaža“, to ka oni ča su svojedobno osvojili pari mi se dalmatinsko natjecanje u roštiljanju.

 photo IMG_0566_zps3caff701.jpg

Ali ovi put ne radidu ništa, samo konzumiraju ... šta se vidilo i kod ovoga pokušaja snimanja, di san požalija ča niman oni širokokutni objektiv da mi moredu stat u sliku svi oni ča su namirili ...

 photo IMG_0567_zpsc5fde00b.jpg

Ovi put je već bilo bolje ... a i pivanje „akapela“ nije bilo za bacit thumbup

 photo IMG_0568_zps54f8c790.jpg

Vinka je još malo ogladnila, pa smo išli po još jednu porciju hrane & pića, i pozdravit se sa ekipon za šankon koja je cili dan naporno radila party

 photo IMG_0569_zps9f43873f.jpg

Pozdravili smo se se ekipon „Garaže“ i taman su još ova dvojica ništo tili reč ...

 photo IMG_0570_zps91440e22.jpg

... ali nisu mogli od smija cerek
Čeka nas je još put nazad. Nije bilo puno svita, pa nan neće kapetan moć reč da nas je puno, da pizamo ... srića da san spremija fotoaprat, i da je borša nepromočiva thumbup
U žaru feštavanja zaboravili smo na maestral. Lagani vitar za jugozapada koji nas taman dobro razladi u litnja popodneva ... ali puše iz krivoga smjera, i diže valove koji baš i nisu po volji našoj „Berge Istri“. Ako gremo drito prema Mulu, onda nas ginga deboto ka i jutros, a ako okrenemo u valove, onda nas škropi i naprid i nazad. Srića da san se uspija zaklonit izad kabine, pa su mi samo očale bile posoljene, ali zato je Vinka bila toliko mokra da je u autu do doma sidila na šugomanu (ručniku, za sjevernjake)
Onda mi se upalila lampica! Mora bit da je ovo brod za lovit rake. I to one rječne, ili su mu cipli od porta izili kobilicu smokin
Bilo kako bilo, kad smo napokon akoštali, svi smo zapivali onu Mišinu pismu ...



... i sve je završilo ka u bajci!
Do drugoga puta, do drugoga Barbarinca ...
Zdravi i veseli bili! mah mah mah

Stara cura

putgradine.blog.hr

" Ma znaš Maru, ona ti je stara cura pa je sva nikakva."- kaže meni moja vršnjakinja petnaestogodišnjakinja, valjda misleći sažaljivo da ju nitko nije htio. "Pa kako je Mara cura i to još stara, zar ona nije žena?"- odgovorim joj. Na to se nadoveže moja prijateljica: "Eeee da bi ona bila žena, treba imati muža, a znaš da ga Mara nema." Eto prođem ja sve te godine i još ne shvaćam bit tog pojma jer činjenica da se neka žena nije udavala kod mene baš i ne budi neki osjećaj sažaljenja ili podrugljivosti. Cura je mlada žena, a još kada se tom cura nadoda još i stara eto ti zbunjole, bar u mojoj glavi. I čemu nekoga etiketirati da je stara cura ako samo nema muža? Opet se u mojoj glavi otvorile razne rupe neznanja pa tako se počnem raspitivati kod starijih o Mari i mic po mic saznam jednu vrlo zanimljivu priču vezano za njeno "starocurstvo".
Mara je bila lipa i zgodna i to sa svim atributima na pravim mjestima što se i tada jako cijenilo, bar kod muških promatrača. Tako se našao jedan promatrač po imenu Ante, koji je počeo oblijetati oko nje. U početku ju je stidljivo pratio, a s vremenom joj je izjavio svoje poštene namjere. U to vrijeme ništa manje od ženidbe nije bila poštena namjera. Mari se baš nije udavalo pa je u svojoj glavi skovala pakleni plan. Sve pripreme za vjenčanje su bile sređene, spakirala se dota, odredili se kumovi i pozvali svatovi. Trebalo je samo pričekati svečani dan.
Napokon, došao i taj dan, a u crkvi se svi skupili i u samom činu vjenčanja svećenik pita Antu :" Uzimaš li ti Ante Maru za svoju ženu?" Ante spremno kaže :"Uzimam!" Svećenik se okreni prema Mari pa ju upita :"Uzimaš li ti Mare Antu za muža?" Mara na opće zaprepaštenje svatova odgovori :"Ne!" "Ma, kako ne Mare?- upita svećenik. Mara mu odgovori:" Eto tako... neka sada svi znaju da se Mara mogla udati, ali da nije htjela!"
Tri dana su u mjestu nakon toga svi sa zgražanjem pričali o Mari i njenoj avanturi, ali poslije su svi zaboravili na to da je Mara ipak malo drugačija stara cura. Ante je isto zaboravio na Maru, ali je sljedeći put ipak bio oprezniji. Naime, oženio je ženu koja je jedva dočekala da ju ne stigne stigma "stare cure". Osim toga ni Ante nije htio ostati "stari momak"...

20

ned

07/14

Mic po mic.. prek Griča brda ...............

mekon.blog.hr



Mic po mic.. z noge na nogu i sam se dovlekel do Vranicanjeve vulice.. Z jene strane su stare hiže.. a z druge je velki park .. To ti je mam pozadi kule Lotrščaka.. Na tom mestu je negda davno..valjda još koncem srednjeg vjeka bil velki samostan s opaticama.. Pa je taj samostan menjal vlasnike kak i denes poduzeča menjaju.. se reče.. menađere.. Prve kaj su zgradile taj samostan su bile častne sestre Dominikanke.. Valjda su i one propale pa su ih tu nasledili fratri Kapucini.. Pa valjda nit njim ni dobro išlo i su za njima došli oni.. Pavlini.. Eeee.. ti si nisu na dugačko gruntali neg su taj samostan..cirkvu i hižu mam prodali državi …ha .. Pa je jeno vreme nutra bila naseljena nekakšna sirotinja i vse je negdo na koncu porušil za oneg drugog rata.. I od onda pa do denes je to prazni prostor.. Al ni navek tu zgledelo tak ljepo kak je zdaj.. To ti je nema dugo pririhtano v park i šetališče.. A taj ti je park na starim temeljima..zapraf podrumima oneg negdarnjeg samostana..
Dok sam ja još bil klinac dolazil sam se igrati na Gornji Grad.. pa največ tam na stari Grič gde je taki bil park .. Al je tu na mestu oveg parka bila obična blatnjava .. su to nazivali poljana.. A kak je poslednji vlasnik te blatnjave poljane bil oni grof Vranicani.. to se nazivalo..a i denes je tak.. Vranicanjeva poljana.. Pa stari Zagrepčanci jenostavno veliju..Vranicanjevo..

No.. gda sam ja tu ..kak sam rekel.. dolazil.. nisu podrumi bili zatrpani do kraja.. Sa strane Promende se lahko moglo zavleči v te podrume pa smo to i delali skup z fakinima z Gornjeg Grada.. Kak je nutra bila potpuna kmica.. doma sam fkral dve voštane svečice i škatulu šibic..i zavlačili bi se v tu luknju.. Morem ti kazat da su dole bila nekakšna dva tunela kaj su nekam išli..al se nismo ufali dalko prejti.. Malo bi se nutra zabavlali dok se negdo nebi nečega splašil..pa smo onda kak stekli bežali van čez tu luknju v zidu.. A onda su došli radniki i od zgor začeli kopati v te podrume.. Su rekli da se tu nekaj istražuje.. Se pripovedalo med ljudima da je to naredila ondašnja črlena vlast..kakti da tu negde ima zakopanog blaga.. Bi ga vrag znal dal su kaj našli..al su jenog dana vse znova zatrpali i pak je to bila samo blatna poljana.. Više se ni moglo nutra v te podrume jer su ih odzgor nafilali z kamenjem i starom šutom, kaj su od nekam dovlekli.. Pa ti je ta poljana od davnine služila gornjogradskim fakinima.. pa i odraslima za igranje nogometa.. Pred dva leta se naš Zagrebački gradonačelnik.. oni dotepenec z bregof.. najemput zbrcnul i naredil da se ta poljana vredi v park z cvetjem.. travom.. mladim drevima.. klupama.. i njihalkama za djecu.. Pa je.. lepo je vređeno.. makar v taj park nigdo nigdar ne dojde.. Zapraf.. vsako jutro tu dovodiju ljudi cucke na scanje i sranje .. na Gornjem Gradu nema nikakšne dečurlije.. nit male.. nit velke.. fakinof takaj več odavno ni.. pa se lepom parku diviju samo odzgor ptičice..a odzdol pasji dreki..

Svakog dreka se je v zajdne vreme špekuliralo da se bu tu delalo.. Negdo spametni je predlagal da se tu naredi ..hoh.. hotel.. drugi bi tu naredili koncertnu dvoranu.. treti nekakšne .. se reče.. sadržaje.. za razne špelancije.. Bi ga vrag znal kaj bu na koncu.. jedin se more kazat da je taj del ..ta Vranicanjeva poljana vredna kolko i zlato zkojim bi to pokril.. Ja sam ziher da bu jenog dana negdo tu naredil nekakšnu grdosiju od stekla i betona.. kak je i ona rugoba na drugem kraju Promenade ..



A hiže v Vranicanjevi vulici su navek iste kak i pred parstolet .. na početku je samostan oneh Čirilometodaca..pa onda par hižica v kojima više ni stanarof jer su to tu prodali .. V jeni je nekašna restavracija kaj se nazivle.. Prasac.. Ti vrapca.. pa se tu pri nam ne veli ..prasac.. neg pajcek.. mam ti je bistro od kud se je taj gazda dotepel v Zagreb.. No.. na kraju vulice je petcto let stara hiža grofa i Horvackog bana Petra Zrinskog.. Vse su te hižice v zajdna dva leta malo obnovlene pofarbane..krovi pokrpani..i tak..
Negda je v ti vulici v teh par hiža bilo velkih familja.. Narafski da je bilo dost pajnkrtof.. a v moje vreme i velkih fakina.. Pa je na Gornjem Gradu bila fest velka banda fakina.. bormeš nisi tu mogel prismrdeti samo tak.. mam bi ti narihtali nosa na tikvi.. Al mi fakini z Zrinjefca smo bili u .. bi se reklo.. dobrim odnosima z njima .. Tak da smo mi odzdol mogli mirne duše pelati pucice v kmicu na Grič.. na Promenadu.. na Vrazovo.. al v kakšni drugi zabiti vuglec na Gornjem Gradu.. A najvekši med tim tu fakinima je išel zmenom v osmoljetku i to zajdnu osmu godinu.. Ha.. je to bil Štef.. zapraf se prezival Štefančić.. Vrabec ga dal.. gda sam ja završaval osmi razred..taj Štef je več išel.. valjda .. v jedanajsti razred kolko je put ponavlal.. I narafski.. prvo su ga hitili van z osmoljetke tam v Opatički vulici.. pa je onda sprešel pol škola v centru Grada i na koncu stigel v moj razred.. v Varšafsku .. Mam se je nametnul da bu on bil najgorši.. Jeee.. al se je nameril na mene a ja mu to nikak nis mogel dopustit.. I sim.. tam.. ja sam nejga sprelemal kak vola v kupusu.. onda je došla nejgova banda z Griča Brda.. pa su njih deset meni nosa potrli… jee.. pa sam ja otpelal svoje fakine na Gornji Grad pa smo im vse lasi i zube počupali.. Nakon tega je zaglavljen mir..kak med indijancima.. i je potrajal par let.. Jedin je malo puklo gda sam ja začel snubiti jenu curičku z Matoševe vulice.. Al se je na sreču ona preselila v drugi del Grada pa je meni tak ostal nos čitaf … Kaj da ti velim.. Te dve bande fakina su palile i žarile po celomu Gradu.. Gda si se našel v kakšnoj frki negde med fakinažom v Zagrebu.. dost je bilo napomenut da si z Zrinjefca..al Gornjeg Grada i mam si dobil ausvajs.. I tak sam ti ja često visel z Štefom tu na Vranicanjevom.. fort smo morali zmišlati kak da se zvlečemo z dreka.. v školi.. f kojem smo bili vsaki čas do vuha.. Pa je mene spašavala moja baka.. plemenitašica.. barunica.. I makar ju direktor škole ni mogel zmislit kakti aristokratkinju.. imel je velki rešpekt prema njoj jer je znal da moja baka ima svršene škole v Pragu.. Beču i Milanu.. da ona govori četiri jezika.. da svira klavir.. da je pol sveta sprešla i za zajdneg muža imela Češkog industrijalca.. A siromak direktor je imel samo šumsku partizansku školu.. valja je ispita polagal negde v Užicama.. No.. moj pajdaš Štef ni imel te sreče.. tatek mu je bil pijanec.. mamica se naokol flojsala.. dječica se skitala posvud naokol.. I moj Štef je tri meseca pred konec škole završil v Turopolju v Popravnem domu …ha … Jee.. pozabil sam kazat da je i moj tatek sređival na svoj posebni način nekakšne nesporazume z mojom razrednicom… Ti vrapca..kam sam ja prešel.. al..kaj.. prisetil sam se malo ..razmeš ……



I tak.. stigel sam do Promenade… do Štrosa..zapraf do Štrosmajeroveg šetališča.. Znaš.. nigdar mi nebu bistro zakaj se najstareše Zagrebačko .. Gornjegradcko šetališče ne imenuje kak je to bilo mam z početka.. Južna Promenada… Maa.. je da je oni Štrosmajer imel velkih zasluga v Horvackoj..al je i bil velki Jugoslaven.. jebal ga vrag .. pa ima on v Zagrebu i vulicu.. i trg.. i galeriju.. školu..pa zakaj mora imeti i najlepši del našega starog Grada.. A daj pogleč kaj piše na oni gitri.. Štrossmartre.. kak da smo v Parizu a ne v najlepšem gradu na svetu .. Zagrebu.. Zbilam si svakaj dopuštaju ti bedasti dotepenci v Gradckoj upravi.. zakaj se to tu ne nazivle Promenadšpancir..al nekak po drugač na domačem.. No.. tu se ništ nemre dok nam v Zagrebu upravlaju oni kaj su iza svojih vrat obesili opajnke.. Samo neka se mladi tu zabavlaju po kmici.. muziciraju.. predctavlaju.. slikaju.. i druge špelancije izvodiju …



Evo… hitil bum još jeno oko na naš lepi i dragi Zagreb Grad.. vse mi je žal, otiti z oveg mirneg mjesta.. Al me več pomalo i noge boliju..a moram ti priznat da sam žedan kak graba.. To znači da bi mi se moglo desit da..se reče.. dehidriram .. ti vrapca kakšna komplicirana rječ.. A da se to ne desi pem ja pronajti nekakšno zgodno mjesto spodi kakšneg suncobrana.. gde v miru morem spiti barem dve Ožujske z citronom.. Narafski.. moram imeti dobar pogled na naše lepe Zagrepčanke ..ha ….

Imajte se dobro ………

Pretežno sunčano sa mogućnošću ljubavi

metamorfoza.blog.hr

Dok me ovo ljeto moja provincija tjera u neke svjetove bez ljudi i njihovih ispraznih parola, dok prolazim potpuno nezainteresirana ulicama tog gradića, gdje sam zapela, pa očekujem čudo, koje će me možda spasiti, kao da pomirena u sebi, znam da moram..još neko vrijeme izdržati ovdje.

Pa pokušavam izvući ono najbolje od sebe, od tih sitnih uličica i nešto većih ljudi
Nema ih mnogo. Nema mnogo onih sa kojima se preklapaju moje riječi. Ili moje tišine.

Ljeto je zahvalna pojava.
Bezbrižno i opušteno, a opet kao da te grozničave vrućine, izvlače iz mene, sve te nakupljene štetne tvari. Detoksikacija srca.
Potpuno prirodna.
Čak i bezbolna.

Svaki dan slušam ljude koji se ranjavanju svojim očekivanjima. Pa im drugi ljudi ne ispunjavaju, njihove tako jake želje i još jače potrebe.
Naučila sam davno, očekuj jedino od sebe...
Mada svoja obećanja povremeno kršim, ali sve manje...
No, koliko zaista iskreno ne očekujem i jesam li se pomirila sa svojim mirom, možda čak postala i ravnodušna spram nekih stvari, nisam posve sigurna.

Volim osjećaj sunca pomiješan sa osjećajem vode na svom tijelu.
Osjećaj je sličan onome, kada netko nježno prstima prolazi po mom tijelu.
Kapljice vode, dodiruju i srce. Pa ga čiste..

Pretežno je sunčano, bez očekivanja.
Pretežno je sunčano kada se napravi distanca..ili odmak...
Ja to nikada nisam znala.



Pa znam da ću tako i ovog ljeta kada ne govorim mnogo, trepćem , slušam i osluškujem nešto više, pasti poput djevojčice, koja se onako sasvim slučajno posklizne na mokre rubove.
A rubovi su obično točka padanja. Skliski poput granice između sna i jave, poput očekivanja, poput riječi na koje padam, pa tada skupljam slova..
I vrtim ih tada, igram se, dajem riječima neki novi smisao..

Pretežno je sunčano, sa djelomičnom mogućnošću ljubavi.
Pasti će poput pljuska, smočiti me do gole kože.
A ja volim ljetni pljusak. Nenadan, jak i prodoran.

Sa svim grmljavinskim pojavama, sijevanjem i munjama...
Bez riječi..
Samo kapljice vode koje se cijede po tijelu..
A ono zna
Najbolje..


19

sub

07/14

delete i točka

ziz.blog.hr

Da kažem nešto o sebi.
No, ipak, reći ću nešto o sebi.
Danas volim mlijeko. Ne znam točno od kada, ali zavoljela sam ga a da nisam ni primijetila. Pas kojeg sam imala pokisao je i uginuo od upale pluća.
Poslije toga više nisam imala psa.
Plivanje volim i danas.
Zbog premalo podataka, odgovor nije moguć.Pritisnite delete.Pritisnem delete. Zaslon je prazan.

NE OKREĆI SE SINE!

blogdogg.blog.hr

Gledajući iz ove perspektive danas, rat se čini kao gotovo nemoguća opcija:
RH je članica NATO-a, susjedi u regionu su svi na koljenima da bi ratovali i
vrlo je svježe sjećanje na strahote iz domovinskog rata.

...A ipak, rat je uvijek tu negdje i dešava se svojom čudnom logikom i principom.
Na svijetu postoje trajna žarišta koja plam rata održavaju živim čak i kad se
najveće buktinje pogase. U knjizi 1984. Da li se zaista dogodila? Mirko Klein
bavi se odstupanjima Orwellove prognoze:

Od kraja drugog svjetskog rata u svijetu se vodilo toliko ratova da ukupan broj
žrtava trostruko nadmašuje drugi svjetski rat. Mirko Klein redom nabraja i
ukratko opisuje kronološki svaki od tih ratova. Tako se pominje i najkraći rat
svih vremena koji je ukupno trajao 27 min koliko je trebalo da engleski marinci
istjeraju pučiste iz predsjedničke palače u Sierra Leoneu. Ostali u tim ratovima
nisu bili te sreće-krvarilo se u prosijeku 4-5 godina uz razvoj ratne tehnologije,
sve surovije.

Kada se govori o svjetskim prvacima surovosti tada se ne može izostaviti Balkan.
U osvit 21. vijeka na Balkanu su osvanuli koncentracioni logori, masovne grobnice,
etnička silovanja i čišćenja-nacizam u uskrsnuću u punom obliku.

Kao i većina u RH sjećam se rata i često u namjeri da sagledam širu sliku vraćam
film u 1990. proučavajući zašto i kako smo mogli to dopustiti. Odlična srpska tv
dokumentarna serija Bilo je to 1990. pruža 1 širi uvid u stanje ondašnjeg društva
koje je svoju budućnost svjesno žrtvovalo na oltar svjetske gluposti. Gledajući
kronološki u seriji te događaje, uznemirilo me koliko je sve što je moglo-tada kretalo
u krivom pravcu:

Nakaradno predsjedništvo SFRJ koje se sastaje svaki mjesec autistično ponavlja
mantru o "mirnom rješenju" dok se na terenu svak naoružava koliko god može i
utaboruju se plemenski čopori žedni pljačke i ratnog plijena. U tom teatru apsurda
neukusno je ogavna uloga međunarodne zajednice:

Rješenja krize i modele suverenih država koje oni predlažu su blago rečeno,
nevješte i nadrealne nebuloze alkoholiziranih lordova iz politike 70-ih.
U to mračno doba svaki je Erazmo koji bi prizivao razum bivao marginaliziran,
a poneki je i smaknut.

Vojna vrhuška JNA zveckala je državnim udarom svako malo i sve te prijetnje su
nas polako navikavale na rat. Neizbježan rat. Može li rat biti neizbježan?
U doba oštrih riječi scenu su preplavili mračni tipovi čije su expresije podsjećale
na Brežnjevljevu-tvrdokorne face što su sanjale trenutak kada će moći napokon
narediti:

-Pali!

Sa druge strane iskakali su opterećeni državnici zatvorskog kova sa domovinskim
mistifikacijama i religijom. Njihova mitologija jest fašistička - vjekovni san u kojemu
će goloruka sirotinja dati živote da se zaštiti 200-300 odabranih obitelji. U taj vlak
koji upadnu, umočili su u med! Imamo Hrvatsku! Imamo Srbiju! Mamo Slovenijo!
parole su iza kojih se i NE krije jednostavna logika pljačke-osiromaši pa vladaj.

Gledajući serijal Bilo je to 1990. osjećao sam se kao da igram neku igricu na
kojoj sve moraš napraviti krivo da bi prošao livele. Livele autentičnog, balkanskog
pakla. I zato tek sad shvaćam jednu izjavu J.B.T-a koja od prilike glasi:

-Živimo kao da će 100 godina biti mir, al budimo spremni ako sutra izbije rat!

Bila je to velika misao za 20 stoljeće jer ako bolje pogledaš i Ukrajinci su još do
prije dvije godine mislili da se nikada neće ponoviti...

Zato ako uskoro opet izbije nešto "veliko i sveto" nemojte ić. Bježte prvim vlakom,
brodom...kolko Vas noge nose!


… Kak smo rekli… pemo dalše …………

mekon.blog.hr



Pa sam tu v Basaričekovi malo zastal spredi te stare hiže.. Se pretpostavla da okol četristo let več ta tu stoji.. A to ti je prafzapraf.. prva Zagrebačka pivovara od gda v Zagrebu Gradu znaju za pivu.. Tu je nekakšni Purger.. trgovac.. došel na spametnu ..se reče.. ideju.. da bi morti Zagrepčanci rad imeli tega safta.. Bormeš se ni prevaril .. jedin su se susedi malo bunili kaj je znalo smrdeti gda je ..se reče.. fermentiralo.. No.. gda im je sused ponudil tu pivu.. mam su pozabili vse drugo… Sama pivovara je bila z dvorištne strane v drvenim šupama i bajtama.. V prizemlu te hiže je bila brtija v koju su dolazili Purgeri i drugi.. se reklo.. građani i namerniki .. Narafski da je bilo i druge pijače..al je taj gazda največ nudil pivu jer je imela najbolšu cjenu.. Je to bilo kakti svetcko čudo v Gradecu na Griču brdu.. No.. dok su se v prizemlju častili obični ljudi.. tam gor na prvem katu je bilo malo bolše ..hoh.. vređeno.. Tu je pak dolazila gradcka gospoda.. plemići.. baruni.. grofi.. fkratko.. razna aristokracija i fest bogati Zagrebački trgofci.. Pa se je gzda pivovare dosetil.. je zrušil pregradne zide na prvem katu i naredil..ha .. velku sobu za.. bal.. Je.. je.. Slobodno kažemo da je tu bil prvi javni plesnjak od gda naš lepi Zagreb postoji.. Pa kak bi naredil nekašne promene da Zagrepčanci ne moraju samo pivu pit i tancati.. je taj gazda naredil i drugo svetcko čudo tu na bregu.. Po prvi put je v ti sobi gde su velemožni tancali.. priređena kazalištna prectava.. Prava prafcata.. Nekakšno putujuče kazališče je lutalo po svetu pa su i na Grič dovlekli svoje umjetnike glumce.. Dakle.. još dugo vremena su se tu v ti hiži održavale predctave i plesnjak za građane.. Kak je to sve tu bilo privatna stvar teg domišlatog Purgera.. to se mesto ne računa kakti pravo kazališče..al je zapisano v starim spisima.. A prije neg je otprto pravo kazališče tam na vuglu današnje Čirilometodcke vulice još su se privatne kazalištne prectave držale u palači grofice Keglevič v današnjoj Matoševoj vulici …
No.. kak je ta pivovara tu v Basaričekovi postala smetnja kaj je bila mam pokraj Gradckog Magistrata.. na mestu današnjeg Horvackog Sabora.. je taj Purger svoju pivovaru preselil v Doljnji Grad koji se je več navelko širil.. Ju je smesti v današnju Gajevu vulicu tam gde je zdaj restavracija i kavana..Boban..
Sam se samo tak malo prisetil dok sam tu prolazil.. Jeee.. naš lepi i dragi Zagreb Grad je več v ono davno vreme bil prava Metropola.. takšnu pivovaru v to doba ni imel nit Beč.. a bute se fest začudili gda vam velim da je naš Zagreb i telefona imel prije neg Carska prestolnica .. Beč… Ha ..kaj smo ti mi Zagrepčanci…ha …………
Denes tu v hiži živi par stanarof otraga v dvorišču..a gor na katu je prazno i zaprto.. bi ga vrag znal ….je sama hiža v fest lošem stajnu.. pogotovo znutra ……



Pogleč.. ljetni odmori su i tu v Banskim dvorima ..kak zgledi.. nema nikoga..makar se oni črlenim kaj vladaju državom tučeju po prsah kak za njih nema odmora.. Pa sam ja tu bil na Markovem Trgu dobrih pol vure.. i nis videl nit jenog velemožnika da bi ušel al zišel z dvera.. No.. pa kaj to mene briga…. Jedin kaj me štenta su te žute pruge narisane na tem granitnim kockama na podu.. To je kakti oznaka gde buš avtomobil parkiral.. Ti vrapca.. pa kaj su ti buržujski šoferi tak bedasti da se neznaju zparkirat brez tih štrafti…ha ………….



Navek se rad prešpanciram čez tu Čirilometodcku vulicu.. Ima ta za mene takaj del povjesti.. Tu je na broju pet stanoval z dvorištne strane jen prijatel moje familje..pa i ktomu velki pajdaš mojeg tateka.. I smo često tatek i ja tu znali dojti.. tatek na gemišt..a ja bi lutal po celomu Gornjem Gradu.. A taj človek..su ga vsi zvali Vujc.. je bil, oni .. se reklo.. aranžer.. Pa je taj vređival izloge po celomu Gradu Zagrebu.. V to vreme se vse slikalo i crtalo z farbma.. narafski z rukami.. Stručnjaki za to su morali imeti velkog smisla za umjetnost.. I bil je to dobro plačen posel.. I gda bi moj tatek i Vujc spili vse domače zalihe vina i i sode z oneg sifona.. prešli bi taki v onu staru brtiju v Basaričekovu .. tam bi ja došel na svoje kaj bi dobil .. himper saft z sodom da mi je vse špricalo pod nos.. Al o tom bum jen drugi put pripovedal ….



Baš mi lepo zgledi naš Gornji Grad.. Videl sam ja po Evropskim gradovima takšna slična mjesta..al kaj je naš Gradec.. tega nigdo nema… A i moral sam se malo okrenut..znaš.. ja ti rad pogledim za ženskim nogami.. A kaj.. to mi je navada još od mladih dni.. Je meni moj japa.. kak su rekli vsi za nejga da je stari kurviš.. navek daval upuctva okol teh ženskih pitanja.. je rekel…. Sinek.. prvo poglediš noge.. i ak su te onak kak se spada nit vse drugo nemre bit drugač.. Onda glediš ciceke.. moraju se pomalo zibat..al ne preveč.. Rit je fest važna jer se moraš za nekaj držati.. a glava je najmanjše važna.. gda vse drugo prije dohvatiš.. glavu nebuš nit primetil…. A je.. znal je moj tatek.. Se pripovedalo da je tam na Zrinjefcu pomrdal vse kaj mu je dopalo..hmmm.. ruke.. Je moja baka.. plemenitašica.. barunica ..a nejgova mamica fort kričala…. Jenog dana buju tu na vrata lupat došle sve tvoje šoce z pinklecima v rukama.. Gdo bu vse te pajnkrte hranil.. No.. vse je dobro prešlo ……………

Pemo dalše ……….

Sklonite miksere

nebriniza60.blog.hr

Ritko iđen u frizeraj, tek nekad da se malo podašišan,
ostale radnje odrađujen sama. Koliko je do uštede, moj
nemirni duh ne more izdurat ono čekanje po dvi ure i više.
Ovaj put san se odlučila, reko' sebi, odo' i ja po porciju
novosti, zabetonirala san od neznanja šta se u mistu dešaje.

"Evo, došla ja, ima li gužve", rekoh, osvrćući se na mlade žene,
i čekajući odgovor od vlasnice. "More, more, kako da ne, nije ovo
sve za frizuru". Uzmem slobodno misto do jedne gospođe, cca
mogla bi joj bit mater, a ostale su još mlađe, šta će reć' da mi po
godišćima sve mogu ćeri bit.

Frizerka pođe prema onon aparatu, oni šta upreš a ono iskače
piće koje želiš, ja odaberen duuuuugu kavu a vodi mi je natočila
iz špine. Pogledavaju se one, čini mi se k'o da in je malo nezgodno
nastavit priču di su stale. "Ajmo cure, šta ste se skupile, samo
o'čepite, jedva čekan čut' šta mladi svit misli i govori, ako govori šta
misli." Jedna malo hrabrija se okrene prema meni, oslovi me po
imenu i "tituli", te priupita: " Eto mi nešto pričamo o našin muževin,
kako in privuć pažnju, ono, da im budemo isprid utakmice i oni'
stranica s golišavian. Ja se upinjen svaki dan, te nova frizura, nova
boja, cipele, tajice, nema šta nisan probala, on samo odmiri i onako
u sebi meni odmiri. Na tomu uglavnom ostane, dođe mi nać' novog".
Nasmijale smo se sve naravno, ne misli ona to ozbiljno, a da nije već
zabrinjavajuće kako se vrlo brzo gubi interes prema svom suspavaču,
dajući prvenstvu svemo šta okolo gmiže.

"Cure moje lipe, neću van ja dilit savjete, nisan van ja psihifratar, a i
moje metode su već otišle uprndec. Samo ću van ispričat jednu priču
iz moje mladosti, taman kad su prva čuda tehnika izašla na tržište, a
među njima i mikser. Nemojte me gledat tako s upitnikon, mikser je
u priči glavni junak. E, pa, u susjednon mi selu živila teta Mila, dobra
žena, domaćica, kuvarica, a naročito je znala dobro pravit kolače.
Kolačni asortiman je tada bijo: patišpanj, ušćipci, štrudel od ovoga i onoga,
a uletila bi dikad i pokoja orahnjača i makovnjača.
Mila je bila žena niska rasta, a cila je bila u sisan i guzica, još se malo gegala
dok bi 'odala, valjda radi ravnoteže. Nju su zvali da kuva u svatin ili kad bi
bila koja ritka fešta. Ni'ko nije zna' napravit domaće makarune k'o teta Mila,
ničiji sir nije bijo k'o njen, pa čak ni kiselo mliko.

Da se vratimo na kuhinjska pomagala. Sva moguća jaja, žene su mutile
onon običnon metlicom, pjenjačom ili žicon za mućenje jaja, nije bilo struje
pa ni strujni pomagala. Kad bi ona to radila, sve je prštilo, ona bi se tresla,
činilo se da joj sve igra. Njezin Ante bi doša' s posla (jedan od ritki šta je
ima' državni posa'), ruča', uzejo čitat novine, a ispod oka bi pratijo kako se
Mila tresucka i drmucka, a samo je radila svoj posa'. Pročulo se kako Ante
jaaaako pomaže Mili oko mišanja tista i mućenja jaja. On bi joj lipo priša's
leđa, njoj bi kotula zalepršala a posa' cvita li cvita. Dica k'o dica, slušali bi
tu vrstu razgovora i malo pomalo, postalo je pravilo da se na smjene dolazi
iza škura i prati proces proizvodnje. Naravno da nam nije bilo sve jasno, ali
da je bilo neobično bilo je.

Selo je prosvitlilo, počeli stizat strujni aparati, žene odreda nabavile miksere,
nadajuć se kad kupi mikser da će bit k'o i Mila. Međutin, Mila je ostala virna
svojoj "žici", nije tila tehniku, ni blizu. Dica joj kupila mikser, ona s njin u ormar,
neće ona to, s'vatila da mikser nema efekata kod Ante k'o "prirodno" mućenje.
Mislim da su dugo bili aktivni i mutili kolačiće u timu.

Sad bi ja vami rekla, nikad ne pravite kolače kad nema muža kod kuće, radite
to u njegovu prisustvu. Nabacite na se štagod lepršavo, bacite mikser, a uzmite
pjenjaču. Čin on u kuću, vi se dovatite mućenja, svakako ste okrenute leđima
i ne može se dogodit da vas ne primijeti. Ono polako lupka, vi se tresete k'o da
vas trese najjača Teslina struja, povremeno ispod oka pogledate u njegovu
pravcu. Dokazano, neće proć malo da vam vaš premili ne ponudi svoju svesrdnu
pomoć i suradnju, na obostrano zadovoljstvo. Zamislite, kolač napravljen, struja
se ne troši a struja struji kroz vas k'o kroz nove. Oprobajte, pa kad vidite rezultate
ne morate mi kazivat, s'vatit ću ja kad vas vidin".

Jedna od žena odjednom skoči, kaže "sitila" se nečega šta mora obavit, pognula
glavu i k'o metak izletila iz frizeraja. More bit da je otišla do dućana di ima kupit
obični' pjenjača, ili je nestalo jaja u kući. Zna' ćemo uskoro.

Kakšni štrapac …………………

mekon.blog.hr



Bormeš je.. Ni mi vrag dal mira pa me z Tkalče odvlekel na Felbingerove štenge.. Vrabec ga dal.. skor sam dušu zpustil dok sam se spentral gor do Radičeve.. I gda sam malo lufta vlovil.. nekak sam se dovlekel do Palainofke na Vrazovem.. Jeee.. brus.. još ni otprto.. Konobar je tekar začel stolce preslagivat .. A baš sam si naguštal spiti barem jenu Ožujsku z citronom.. Ništ.. bum se zadovoljil z ovim lepim cvetekima kaj visiju z obloka.. Još da i kakšna krasotica djeva poskrivečki gledi ..al ništ od tega.. Djeve su z Gornjeg Grada nestale.. Malo je tu stanovnikof.. vse kaj je vredilo ..hiže.. palače.. stanove..su pokupovali Zagrebački fiškali.. pa nekakšni bogataši kaj su se dotepli bogzna od kam.. Znaju oni da bu to jenog dana vredelo kak suho zlato.. A stare Zagrepčance tu moreš na prste nabrojat.. Nekaj malo ih je ostalo v Opatički vulici i v Matoševi.. pa i v Jurjefski.. Se lepo vidi da su hiže prazne i zaprte.. neke se obnavlaju… a neke čekaju da se zrondaju od starosti .. Je..a kaj ….



Evo.. stara palača Državnog arhiva nikak da dočeka red za obnovu.. Več pet let kak su rekli da je na redu.. Tu nutra su stari srednjovjekovni arhivi negdarnjih starih Horvatckih županija.. vse je natrpano z starim papirima ..spisima.. librima.. Pa i stari spisi našeg slavnog Grada Zagreba.. Tu moreš dojti i nekaj poiskati z starog doba.. Ali to moreš samo videti a nekaj i kopirati.. Negda se to nekaj malo plačalo i si moral čekati par dni.. neznam kak je denes .. Nis več par let ništ tu iskal ….
Prek puta je stara osmoljetka.. mam pokraj stare kule i Zvjezdarnice.. Al đakof več davno ni.. Znaš.. na Gornjem Gradu nema više dečurlije kak je negda bilo .. mir i tišina..kak da je do ščera kuga vladala.. Živeg človeka tu nemreš sresti …. Jedin Zvjezdarnica dela i tu moreš dojti gledeti i po danu i po noči .. ti narihtaju oni teleskop i onda glediš kak po Mjesecu Rusi i Amerikanci igraju nogomet…. Ha …..



Aha.. v Basaričekovi je konačno završila obnova hiže na broju jedanajst.. To ti je hiža v koji je sniman oni naš najbolši Horvatcki film.. Tko pjeva zlo ne misli.. pa je do pred par meseci to bilo vse tak pohabano da se štelo podreti.. Zdaj vidim da su i z dvorištne strane vse obnovili i još nekaj malo se dela.. A z ulične strane je i dalše najstareši poštanski ured v Zagrebu.. A na gornjem katu i na tavanu je nekakšni arhiv Grada Zagreba.. Fort službeniki nutra nekakšne papire premečeju…….



No.. jena od najstareših hiža na Gornjem Gradu.. ona stara brtija.. Pod Starim Krovovima .. još čeka..al da ju obnoviju..al da se sama zronda .. Z dvorištne strane je vse v tak derutnom stanju da se vsaki čas more vse zrušit.. Još do lanjskeg leta je nutra živela stara ženska.. vlasnica te hiže.. Makar su je mnogi snubili.. ni štela hižu prodat..a nofci ni imela za obnovu.. Denes je to najstareša brtija v Zagrebu Gradu.. prek pecto let kolko je hiža stara.. I tu su takaj snimali oni isti film kak i v susedctvu.. Pa sama brtija još dela..makar vsaki čas menja ..se reče.. korisnike.. Težko je to držati v uporabnom stanju.. Gledim gor na prvi kat gde je stanovala ta stara gazdarica.. Hmmm.. vse je zaprto.. Gdo bi znal kaj se spelava…..

Pem dalše ……………….

Plesala je jedno ljeto...

datikazem.blog.hr

Ustala je u 4 sata, umila se, popila solju mlijeka i pozurila da ne zakasne. Nece nju nitko cekati. Otici ce na njivu bez nje a onda ce morat pjesaciti sat vremena sama kroz polja.
Usla je u njihovu ulicu gotovo trceci u laganoj ljetnoj haljinici vitlajuci po zraku tankom vestom. Nije joj trebala vesta. Ugrijala se trceci. Pluca su joj se nadimala od reskog predjutarnjeg zraka. Stigla je natjecuci se sa suncem, bas na vrijeme, bas u tren prije no sto ce sunce cijelo izaci.
Skakutala je kao u nekoj prelijepo bajci sto joj je majka citala dok je bila malena. Suncane zreke su se lomile I odbijale sa kapjlica rose na tisucama travki. Paukova mreza je vijorila sa kristalima cistih kapi. Izmaglica se pretvarala u violinske strune Bartokovih concerata, a onda je Paganini zamahnuo palicom i zrake su zaplesale, iskrile, okretala se njena haljina a noge vjesto plele male uvertire. Vitko tijelo lomilo se kroz sunceve zrake. Cas je bila mlada zena, cas djevojcica. Violine su ciknule na svaki skok, udaraljke ju snazile....
Skripa vrata ju trgne....stajao je na kapiji i gledao ju smjeskajuci se. Vidjela ga je vec nekoliko puta da se tako smjeska sa kapije. Njegova kcer je isla u cetvrti razred. Zna tu malu. Isle su zajedno na sate pjevanja. Bilo joj je neugodno sto ju je vidjeo dok plese po ulici. Stisla je vestu na grudi i posla prema onoj kuci postidjena. On joj se isprijecio na plocniku. Ispruzenom rukom koja je trazila da ju uhvati I prigusenim glasom joj je rekao "udji" i pokazao na kapiju. Gledala ga je zbunjeno."Udji" ponovi naredjujuci osornim glasom. Pokusala ga je zaobici, ali ju je on naglim skokom obuhvatio za tek porasle grudi, stisnuo ih u sake grubo. Zaboljelo ju je ali nije vrisnula iz straha. Gurnula ga je ali je on uspio jos da ju zgrabi svojim grabljivim rukama oko struka i po bedrima. Otkinula se nekako gurnuvsi ga svom snagom. Iznenadjenje ali I ljutost mu je vidjela na licu. Potrcala je do one kuce koliko je noge nose sve bojeci se da ce ju stici. Kada je usla na kapiju pogledala je niz ulicu. Nije ga bilo iza nje. Usla je u dvoriste zadihana I prestrasena. Cekali su je. Na srecu svi su mislili da je samo trcala da ne zakasni na njivu. Nadala se da nitko nije vidjeo da ju je onaj stari drzao za grudi I po bedrima dirao. Da su vidjeli, rugali bi joj se, zadirkivali ju. Odmah su krenuli na njivu. Obukla je vestu. Sad je sjedila I bilo joj je hladno. Sutila je I po tko zna koji puta vrtila joj se ona nemila scena pred ocima. Svaki puta je ponovo pokusala pobjeci I svaki puta je ponovo osjetila one grube, nemilosrdne ruke. Svaki puta se stresla kada ih je ponovo I ponovo osjetila. Strah od tog covjeka je rastao poput grmljavine ogromnog kotrljajuceg kamenja niz planinu. Pitali su ju sta joj je, da nije bolesna. Ne samo joj je hladno jer se oznojila trceci. Dugo se jos tresla. Kako ce se vratiti kuci predvecer sama? Nikome ne smije reci sto joj je uradio jer bi joj se smijali. Rekli bi da je dobila sto je trazila. Koga vraga je plesala u ranu zoru u njegovoj ulici, pred njegovom kucom.......

Sladoled

civordnaratep.blog.hr

Kujica mi je bila žedna ka pas pa sam našao komadić plastične boce i krenuo prema tuševima.
Zavrućinalo je ovo dva-tri dana, udrilo u gornju i donju dihat ne da. A i vrijeme je, kad će ako ne sad.

Prolazim pored 'TOI, TOI' a domaći čovjek dostojanstveno ispred čeka s komadom kartona na kome piše APARTMANI. Pravi lovac. Veli: 'najbolje je stat ode isprid telefonske govornice jer svako malo neko uniđe'?

Provukao sam se između guzica i natočio vode pa se izmaknuo sa strane i dao paščetu pit. Stvarno je bila žedna. I dok sam čučao zabavljen pojenjem vjerne pratilje, podignem glavu jer na dlakomet od mene prolazi pretili u tijesnim kupaćim.
Tik iza njega graciozna mlada dama a ja imam problem s očima, pada mi pogled, i uočim kako je s kupaćima nategla dvije hrenovke…mašala. Da ću progucat pljuvačku ne ide, suho.
Suho, suho, i mene bi valjalo 'napojit'.
Prvo sam pomislio da mu je kći no još brže sam odbacio takvu misao.
Eto vraže, Ona je da ti oči ispadnu a on em što je stariji i trutast, još je i 'ćevapćićko'.
Je, ma odmah rekoh sebi: 'ne sudi jer svaki živi stvor mora imati i nešto veliko'. Znate ono, veliko srce, velike oči, veliki trbuh, veliku kuću…
Bome i bi tako. Učinilo je ono 'ćiu-ćiu', trepnuli žmigavci i oni stanu kod velikog đipa.
Otvorio je vrata, naguzio se i nešto dohvatio pa pružio svojoj pratilji. Bio je to novčanik.
Opet je učinilo 'ćiu-ćiu' i trepnu žmigavci.
Otišli su do sladoleda i dama je stala u red lebdeći na pogledima mladih galebova. Nema ko je nije gledao, prava pupica velim vam, rođena lavica.

Iz grupe galebarića na plaži ohrabren nagovorom društva digne se mladac, Žile, ne stariji od 16-17 i krene prema sladoledu. E, galebić je s pravom nosio nadimak Žile.
Stane iza dame na začelju i pogledava svoje društvo. Oni mu čine mot da se primakne.
Damin partner odmarao je pogled po 'jezerini' i otocima a mlada dama je ovlaš krajičkom oka pogledala ko je iza.
Žile je žario i pritakao se skroz uz 'kanjon'. Ostalim galebićima su zinule oči i objesile se vilice. Upire.
Dama je sa smješkom na usnama raširila pa stisla polutke i tako nekoliko puta.

Kad je došla je na red uzela je dvije duple kugle i platila. Pogledala je galebića i produžila.
Mladac se odsutan okrenuo uz šank.

- Alo momak…alo koji ćeš?

No galebić se priljubio uz šank i šuti. Zijeva kao tić i pogledom zove svoje.

- Ej momak…ajmo gibaj ako neš kupovat zauzimaš misto, alo, crta…- tjera ga prodavačica.

Prijatelji mu se cere a onda se dvoje digoše, zgrabili su veliki ručnik i pošli do njega.
Opasao se ručnikom pa smijući se odoše na svoja mjesta.



Novi čovjek za novo doba!

Moj prijatelj šmokljan

kontrasvega.blog.hr

Po uzoru na svoju dragu blog prijateljicu Vermillion sam unazad 2 tjedna kupila novu bilježnicu sa lijepim uvezom i počela zapisivati jednu sreću za svaki dan.
Prvo što piše je: "2. srpanj 2014. - Kupila sam bilježnicu sa leopardovim uzorkom. Nisam znala da volim leopardov uzorak. Izgleda da volim. Leopard me čini sretnom."
Zadnje što piše je: "18. srpanj 2013. - Dobro mi se ispohala piletina."
I stvarno mi se dobro ispohala piletina. I super mi se ispekla paprika i luk. Krumpire sam gurnula u neku turbo dobru fritezu u koju ide žličica ulja i koja ima neki vrag u sredini pa miješa krumpire i svi se ravnomjerno ispeku. Hrskavim, anđeoskim, rumenim pomfritom se neću hvaliti jer nije neki problem oguliti krumpir i iskrižati ga. wink Cimerice su bile oduševljene s obzirom da su razmažena derištad kojima bi i voda za kavu vjerojatno zagorila. Nikad kuhaču same u rukama nisu držale, ni-kad. A ja kuhanje volim. Pogotovo umake i rižota.
Ironično je što sam u zadnjih godinu dana ipak izgubila 10-ak kilograma, a ne dobila. Nemam para jer kupujem cigarete, kremice i nakit. Nekad sam žena, rastrošna žena. To je isprika.

U toj bilježnici je nešto bilo zapisano i za 17. srpanj 2014. Ni tad kad sam to pisala, a ni sad dan i nešto sitno poslije nisam sigurna je li to stvarno sreća. Piše ovako: "17. srpanj 2014. - Tin je zateleban u mene preko ušiju. Imam priču iz tinejdžerskih haj skul filmova. Tin je frendzonani šmokljan."

Tin je šmokljan, da. Zgrbljen je, smotan, noge mu bježe u iks dok hoda i smisao za modu mu je ostao na razini 3. razreda osnovne škole, ako izuzmemo crne hlače koje mu dobro stoje - tad je već prešao u 1. srednje. Tin je također jako drag i simpatičan i već dugo mu se sviđam, ako je vjerovati njegovim prijateljima. Ako je netko od vas čitao knjigu Krpa, onda odmah možete znati da je Tin u svom društvu Krpa, i to velika. Za vas koji niste čitali, Krpa je najneprivlačniji prijatelj kojeg vodite van sa sobom da bi vi izgledali bolje. Osim što je drag, simpatičan i Krpa, Tin ima i dobar ukus u glazbu i jako je pažljiv. Uvijek me ponudi sendvičem i čipsom. I uvijek pročita i glasno se nasmije na (često) samo meni smiješan status Tarzanije iako znam da smatra da balkanski muški mentalitet najbolje opisuje KJV (Kurve, janjetina i Vuco). I to krije, jer zna da mrzim KJV. Također, ne smatra me sponzorušom jer obožavam Audije. Čak naprotiv, često prokomentiramo koji A6 i, meni najdraži, Q7. Kaže da mu je baš super kad cure zanimaju "muške teme". I često me odmjerava i misli da ja ne kužim. Onda ga pogledam pa mu se uši zacrvene jer se srami.
Tin ima i bejbi fejs - lijep osmijeh, plave oči nedefiniranog oblika, pravilan nos i crnu kosu. Sladak je, da. I čak mi se malo i sviđao prije dok je bila zima i dok je nosio crne hlače koje mu dobro stoje. Ali meni se nitko samostalno ne sviđa dulje od 3 sata. Sve dulje od 3 sata može postati opasno. Kad kažem samostalno, onda mislim da mi se u ta 3 sata sviđao samo on. Ja sam sviđalica i uvijek mi se netko sviđa.

U zadnje vrijeme se nismo puno susretali. Ispiti i učenje su me zavezali za stolicu i brutalno napastovali. Za doživotnu kaznu. Svoje dnevne rutine ispijanja kava minimalno 4 sata sam skroz zapostavila, a time i druženje s ljudima. O noćnim izlascima da ne govorim, alkohola ne okusih mjesec dana i mislim da je moj studentski organizam blago šokiran. Dugo se nismo vidjeli, još otkako je aparat za pikado radio u kafiću koji je imao titulu "našeg". A tad mi se rugao jer nasilno bacam strelice. Zapravo je samo htio započeti razgovor, a ja se nekako uvijek pristojno distanciram - da se ne naljuti, a opet da ne gaji lažne nade. To da mu se sviđam se zaista vidi na kilometar, ali nikad nisam mislila da je to nešto ozbiljno. Ono, prije mene mu se sviđala jedna Petra koja je malo, ah... pa glupa da tako kažem. I prestala mu se sviđati kroz par tjedana. Mislila sam da će tako biti i sa mnom.

Trebala sam prevesti stvari do kolodvora da ih pošaljem svojima doma jer mi onolika hrpa posuđa i nepotrebne posteljine samo stvara gužvu u ovom mom životnom prostoru kojeg je netko nazvao "stan" iako bi se trebao zvati "šupa sa lijepom kupaonicom bez pećnice". S obzirom da sam lijena, nejaka zbog neke vrste išijasa u leđima i crvena po ramenima toliko da bi se kečap posramio (jer svake godine mislim da sam naglo dobila ogromnu količinu pigmenta pa mi neće biti ništa ako zaspem na plaži u podne), hodanje 20-25 minuta sa dvije poprilično teške torbe na tim istim crvenim ramenima nije dolazilo u obzir. Tin je, iako jedini šmokljan u ekipi, bio jedini sa vozačkom i autom. Doduše, auto nije njegov, ali s obzirom da ne izlazi iz njega kao da i je. I ja bi se non stop vozala da hodam onako smotano. Jesam sad malo zla? Nisam, stvarno smotano hoda.

Pitala sam Nina njegov broj i odlučila ga nazvati. Prvo mi je bilo neugodno pa je broj ostao utipan na ekranu i čekao na moja ženska muda da poguraju palac lijeve ruke i da konačno dotaknem to "poziv" na ekranu. Samo da se ne puknem smijati ako se zbuni, samo da se ne puknem smijati, nemoj se smijati, nemoj, diši.... Ajmo, tri četr sad...
Nazvala sam ga. Javio se. Pozdravila sam ga i predstavila se. Zvuči službeno, ali nije bilo. Pozdravio je i on mene, ali mu se glas promijenio. Nakašljao se dok sam mu objašnjavala svoju situaciju. Na moje "Je l' imaš vremena koju minutu da me odbaciš do kolodvora?" je rekao "Samo tren, molim te". To je rekao kao da je u bučnoj prostoriji pa se mora maknuti u tišinu da me čuje. Zapravo sam u pozadini čula duboki udah i šaputanje... nekome... ne znam kome. Automatski sam stavila ruku na usta da me ne prevari i da se ne nasmijem, ali su u to moje cimerice (koje su bile upućene u njegovo sviđanje) u pozadini počele cinično ljubakati zrak i vikati "seeeexy timeee". Nekad su stvarno djeca. I on ih je čuo i opet mu se promijenio glas. I ja sam se počela smijati.

Na kraju krajeva, dogovorili smo se. Došao je po mene i odvezao me do kolodvora. Znala sam da je doma vjerojatno sjedio za tv-om i ništa ne radio cijeli dan, zato mi je činjenica da sam osjetila parfem kad sam ulazila u auto bilo duplo smješnija nego inače pa sam se suzdržano osmjehnula sama sebi dok je on vani zatvarao gepek. Tu mi je negdje u dnu mozga prošlo "Možda mu se stvarno sviđam?", ali s obzirom da je stvarno bilo na dnu mozga nisam to tako jako doživjela. Tih 5-10 minuta u autu je bilo najneugodnije ikad. Tišina je vikala "Nek vam bude neugodno, nek vam bude neugodno, jako, jače!". I bilo nam je. Od svih neugodnih tišina, ova mi je bila najneugodnija ikad. Oboje smo šutili. Radio nije svirao, što je sve pogoršavalo. On se valjda od nervoze nije sjetio upaliti ga, a meni je bilo glupo čačkati po tuđem autu. Iako sam trebala, on se ne bi ljutio, bilo bi mu drago.

Kad smo ostavili torbe, krenuli smo nazad do stana. Ta prokleta tišina me izjedala, a on je izgledao kao malo uplašeno dijete. Sjetila sam se da je imao planove za studiranje od jeseni i da je prijavio maturu ove godine, pa sam ga da razbijem tišinu na jednom semaforu pitala kako je prošlo. Prvo se skoro ugušio kad je pokušao progovoriti, onda se upalilo zeleno, pa mu se ugasio auto, pa je zeznuo brzinu i par sekundi turir'o na raskrižju, pa je udario laktom od prozor... A ja... Ja sam ga istovremeno htjela zagrliti i smijati se iz sveg glasa jer je stvarno bilo smiješno. Nakon što je konačno uhvatio ritam s autom, odgovorio mi je već sav preznojen da nije uspio ništa upisati, ali da nema veze, radit će još godinu dana pa što bude. Nisam se usudila reći ništa više od "Bit će to sve dobro.", a on kao da je odahnuo što nisam nastavila razgovor. Onda je ona misao iz dna mozga, došla na sami vrh, gotovo da mi nije kroz zjenice iskočila. Čovječe, pa on se zaljubio i to jako. Stao je na parkiralište pored zgrade, ugasio auto i možda malo nesvjesno izdahnuo. Sve nekako u stilu "Konačno je gotovo, neću se više sramotiti."

Pogledala sam ga, nasmiješila se i rekla: "Hvala. Spasio si me." pa sam ga poljubila u obraz. Sad su se moja ramena počela sramiti pred crvenilom u njegovom licu i na vratu. Ja sam spustila glavu, nasmiješila se i krenula otvarati vrata, a on je zbunjeno gledao u prozor okrenute glave. Odgovorio je samo "Ništa, i drugi put." pokušavajući odglumiti da mu neće narasti tulipan na glavi koliko cvjeta trenutno. Kad sam bila sigurna da me ne vidi od grmlja oko parkirališta, pogledala sam prema autu koji je još uvijek stajao na istom mjestu. Tin se unutra smješio najsretnijim osmijehom ikad, a ja sam tad shvatila da sam pogriješila. Gotovo u suzama sam ušla u stan. S vrata sam odjurila u svoju sobu, natintarila slušalice i pustila plejlistu koju sam jednom davno nazvala "rileks", a bila je krcata bubnjevima i basovima. Htjela sam samo nečuti vlastite misli. Ja sam jednostavno uvijek sve morala pogledati i objektivno. Nije to moglo ostati samo na onome da sam mu uljepšala naizgled tragičnu večer. Znala sam kako se on osjećao dok se smijao u autu, ali sam znala i kako bi se osjećao kad bi znao da mi ne predstavlja ništa osim prijatelja i da sam to napravila iz SAŽALJENJA... Ne bih nikad htjela da meni netko napravi nešto tako iz sažaljenja i uvijek sam govorila da nikad neću biti kučka prema nikome i da ću uvijek igrati fer i cijelo vrijeme sam pazila da budem ok prema njemu, suzdržavala sam se smijanja na njegove promjene glasa, na njegove glupe pokušaje počinjanja razgovora, a sad sam napravila pizdariju. Baš pizdariju.

Pa sam prvi put u životu pala u depresiju zbog muške osobe koja će biti povrijeđena zbog mene, a ne obrnuto. Loše je biti na ovoj strani, a sve je otežavalo to što sam znala da je još gore biti na onoj drugoj, povrijeđenoj strani.
Kad sam završila emocionalnu seansu i utješila se sa dvije kockice čokolade (bilo bi toga i više da nisam taj dan kupila cigarete od zadnjih 20 kuna), u sobu su mi ušle 2 od 3 cimerice sa onim "želimo tračeve" pogledom i nevino se smješkale.
"Šta je bilooo? Brzo si se vratila. Je l' rek'o šta? Jeste pričali? Bili ste samo na kolodvoru?"
"Luce, prestani navijati za njega, rekla sam ti da mi se ne sviđa."
"Partibrejkerice."
Malo me pogodilo to partibrejkerice i vratilo par grama depresije u moju glavu. Vjerojatno će i Tin misliti da sam partibrejkerica. Zapravo, bila bih sretna kad bi samo to mislio. Znala sam da će biti i gore. Onda se vratio onaj optimizam kojeg uvijek imam na tone i koji me uvijek spasi. Lijepo je znati da je nekome stalo, a tko zna možda i promijenim mišljenje. Dobro, znam da neću, ali pretvaram se da se nadam da hoću da imam manju grižnju savjesti. Pa sam napisala u bilježnicu ono gore spomenuto.
U sobu je ušla treća od 3 cimerice i sva mi oduševljeno pružala knjigu u ruke koja je, prema njezinim riječima, baš moj đir i da ju obavezno pročitam. Pogledam naslov "Moj prijatelj šmokljan" i pogledam ju poprijeko. Ma je l' ona to mene malo zeza i podbada? Je l' me večeras svi malo zezaju i podbadaju? I pitam ju to. Ona me blijedo pogleda i pita zašto. Ponovno pogledam naslov, kad ono "Moj prijatelj samac". Ništa, ništa, cime, zaboravi...
Knjigu sam pročitala u jednom dahu i nadam se da ću se uskoro moći prestati pretvarati da se nadam da ću promijeniti mišljenje o njemu.

Laku noć, sad sam još 10 kila lakša.

Kad fotografije pričaju

sanjarenja56.blog.hr

Sređujem fotografije koje su volšebno ispale iz albuma i tražim im mjesto. Razmišljam kako crnobijele fotke mogu ispričati priču čak sugestivnije od boja! Naglase kontrast i jasno pokažu ono važno.
Naprimjer, Makarska, moji srednjoškolski dani, majka i ja uživamo u šetnji, pa odmaramo na vidikovcu poluotoka Sv. Petar. Biokovo kao velika sura ptica u gnjezdu štiti svog ptića koji širi nježna krila, Makarsku.

Studije medicine započela sam u Rijeci, pa nakon udaje nastavila u Beogradu.
Svečano uručenje diplome u prisustvu supruga i obje majke
(mame i svekrve) činila je tužnim samo duboka korota moje mame.

Vysoke Tatry, tadašnja Čehoslovačka, sada Slovačka, predivne planine
u kojima je Dalmatinka učila skijati. Zamislite takav vic! Ne šalim se,
čak sam i školu skijanja završila.

Bilo mi je prelijepo planinarenje dobro označenim snježnim stazama
na Štrbske Pleso i iznad Tatranske Lomnice, uz zaštitu supruga i
društvo prijateljice. Hodaš dok te noge nose, a onda se zagriješ na
čaju u planinarskoj kući, Chata kapitana Nalepku. Kakav doživljaj!

Neka druge fotografije odmore, ove su dovoljno emocija prizvale!
(iz arhiva Valcer)

A kako izgleda kad inventivni um složi fotografije povijesti Zemlje u dvije minute? Gledajte brzo!

Statistika

Zadnja 24h

28 kreiranih blogova

504 postova

933 komentara

366 logiranih korisnika

Trenutno

6 blogera piše komentar

15 blogera piše post

Blog.hr

impressum

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se