novi korisnik

kreiraj blog!

registriraj me!

cool

Isključi prikazivanje slika

14

pet

11/14

Čudesni putevi marketinga

huc.blog.hr

 photo dali_rak_zpscc394076.jpg
Dali, Lobster

Zvoni telefon. Nepoznat broj.
- Rezidencija TODORIĆ, izvolite – javim se službenim glasom lakaja.
To ih nakratko zbuni, no brzo konsolidiraju redove i požure izdeklamirati što imaju.


Nudimo vam najpovoljnije paket TUCKO, internet-telefon-tv-veš mašina-palica za kriket, super-sve u jednom,
keramičko posuđe OLIFATE i set SNIPE noževa u stilskom drvenom stalku NAGVINA koji s nevjerojatnom preciznošću predviđa budućnost,

naobražene antistatičke krpe RIMINUS sa kojima sasvim lijepo možete polemizirati o Kantu, Hegelu, Heideggeru, Wittgensteinu te ostalim utjecajnim misliocima.

Sredstvo za čišćenje AMORALIS PRO skida i najtvrdokornije mrlje na imenu.

Tu je i osvježivač zraka ŠTRCKO, plus romantična večera za troje i psa u luksuznom hotelu Excelsior, s prekrasnim pogledom na vikorijansku klitoridektomiju.

U našem katalogu naći ćete i rastjerivač komaraca u paketu s novim CD-om Simone Gotovac „U ovoj sobi baš je vruće!“,

usisavač XPTL i zbirku zbirke suvremene hrvatske poezije Nezasitni brbljivac, metak i prvi hrvatski samokrijes,

spolni nakit ŠVRŠOVSKI i godišnja pretplata na Ustaški magazin, časopis hrvatske dijaspore što izlazi pod engleskim nazivom „STANDERUP'S“, inače nevjerojatno popularan među britanskim komičarima,

Blender SMIXMUD dolazi s govorima predsjednika republike I. Josipovića „Ponekad mi se čini da pričam u snu“...

Uzmu takav zalet da ne stignem ubaciti niti riječ. Ipak, pustim ih da izrecitiraju svoje, umjesto da tresnem slušalicom.
- Jeste li zainteresirani za naš proizvod – pitaju na kraju posebno istreniranim glasom homo moronicusa u mahnitoj ambiciji da prodaju.
- TU –TU, KORSINIK JE PRIVREMENO NEDOSTUPAN – otpovrnem bešćutnim glasom neumoljive telefonske sekretarice – TU – TU...
Sa druge strane tajac.
- TU = TU = TU = TU – tjeram šalu do kraja.
Muk. Mračni.
Znam, rado bi mi opsovali nešto sočno, no razgovor se snima (ako ništa drugo snima se u ultratajnoj presretaonici podataka na špijunskoj lokaciji sjeverne obale Cornwalla).
I tako protiče život naš svagdašnji.
- TU – TU, TUTU RUTU TU... TU - TU... TU?

Samoodrživ vibrator

anarhandjeo.blog.hr

Probudili smo se to jutro u 6. Prvi sam ustao ja, a moje spoticanje o sušilicu za veš, za koju sam milijun puta rekao da se ne ostavlja tamo, probudilo je i nju.
Imali smo još koji gram Critical+ skanka, pa se i nije previše naljutila kad ju je šuškanje rizle sasvim razbudilo, bez obzira što je odvratno živčano jutarnje gunđalo; za razliku od mene, koji pjevam i puštam muziku, i rolam frulu; u nedjelju u 6 ujutro, kad bi moja durica još jako puno spavala. "Uveče vila, ujutro gnjila", kako bi to, slikovito, rekla jedna stara majka.

I tako si mi zapušimo i zezamo se- pričam joj prljave pričice iz svog života, kojima se ona uvijek prvo do suza nasmije, pa se zatim naljuti, pa bude ljubomorna; a na kraju se napali, svaki put.

Poseksali smo se, i ležimo, a ja jedva gledam- što od seksa, što od ranojutarnje frule- i opet bih spavao, ali ona hoće još jednom, kao i obično. Bih ja, nemojte me krivo shvatit, da ovaj prvi put nije trajao 35 minuta bez predigre! Jebiga, nisam ni ja više mlad i željan kao nekad, a pogotovo nisam mlad i željan kao ona. Izguštao sam se na cici, pici i guzici, mogu to reći, mirno i bez kompleksa.

Veli ona da joj fali vibrator, otkako sam joj, tijekom jedne veće svađe, zadnjem vibru odrubio glavić nožem, samo da joj duboko povrijedim osjećaje. I jesam, plakala je za njim, vjerovatno i više neg kaj bi za mnom.
Malo mi je žao, fkat je to bio dobar vibrač, kvalitetan i prilično skup- i ja sam ga volio, spasio bi me, kao i nju, kad bih bio u PMS-u a ona u ovulaciji. Zato sam joj ga i kupio.
No zaslužila je, i sama je skrivila njegovu smrt. Dobro zna kakav sam: med, mleko, i čakija. Ne zajebavaj se sa mnom, mala.

"Evo, izvibrirat ću te ja, iako nemrem pomaknut ekstremitete trenutno", našalim se,"bit ću ja tvoj vibrator, evo", govoreći to, napravim zvuk: "MMMMM".
Hajde, isprobajte i sami- izgovarajte slovo M, zatvorenih usta, kao tijekom meditacije, što glasnije i dublje, iz grla. Opipajte svoja usta ili obraz dok tako mumljate, i osjetit ćete vibracije pod prstima; koje mogu biti jače ili slabije, ovisno o vašem rasponu i dubini glasa.

Uživajte u ostatku dana!

>;)-->

Lagano...

yulunga2.blog.hr



...na povjetarcu








13

čet

11/14

Malo alegorije

boljizalet.blog.hr

U lijepoj bajkovitoj zemlji okruženoj gustom šumom i bistrom vodom živjele su u prijateljstvu razne životinje. Svaka je na svoj način vrijedno doprinosila zajednici. Bile su druželjubive, složne i zadovoljne. Hrane je bilo u izobilju.
Jednoga proljeća, skladnoj i raznolikoj obitelji pridružio se strašan lav. Dok su ostale životinje svakodnevno marljivo radile, lav je satima ljenčario i spavao. Kad nije spavao, zapovijedao je i hvalio se. Životinje u početku nisu marile, ali uskoro su osjetile koliko im se život promijenio. Prva je iz životinjskog raja otišla mudra sova. Odletjela je u potrazi za boljim životom. Nije htjela trpjeti lava i njegovu tiraniju. Donedavno opuštena lisica, postala je vrlo oprezna. Ostali su nastavili živjeti po navici. Spokoj i mir u kojima su prije uživali pretvorili su se u slatka sjećanja. Život je postao prava muka, uz malo loše hrane i nemiran san. Jednoga dana, nakon napornog rada, umorne i gladne, životinje su sjele u hladovinu kako bi se odmorile. Htjele su nešto prezalogajiti, ali nije bilo hrane. Lav im je opet pojeo ručak i mirno zaspao ispod susjednog drveta. Lisica je šutke podvila rep i praznog želuca nestala u šumi. Pametna koza napokon se pobunila. Ovaj put, kap je prelila čašu. Optužila je lijenog lava za sebičnost, a ostale za bezrazložnu odanost i požrtvovnost. Zašto dalje trpjeti? Zašto živjeti ropskim životom u strahu? Gladni i iscrpljeni, konj, vol i magarac složili su se s kozom. Ovca im se usprotivila i licemjerno stala u zaštitu nasilnog lava. Očekivala je njegovu pohvalu. Prestrašeni zec odmah ju je podržao. Ne mareći za ostale životinje, ovca je, gladna i pognute glave, nastavila raditi, sigurna da će se lav probuditi i kazniti sve neposlušnike. No, lav se nije probudio. Lukava lisica sve je predvidjela i otrovala je ručak.
Lav je platio glavom svoju pohlepu.
Ipak, ovca je i dalje ostala ovca, a zec je ostao zec.
U lijepoj bajkovitoj zemlji okruženoj gustom šumom i bistrom vodom živjet će životinje opet u sreći i izobilju.

Vincilirova hiža v Kustošiji

mekon.blog.hr

Evo…si pogleč… Gda sam jemput negde pripovedal o oni vrtlarevoj hiži v Vlaškoj vulici…sam rekel da je još samo jena takva v Zagrebu.. To je ta…ova žuta… v Kustošiji… na Černomercu… Je to takaj Ilica na broju 290. Stara je to hiža…točno 206 leta.. je bila tu gdar je oko nje bilo samo polje i njiva. A Ilice još tu ni bilo…je samo prašnjava cesta pelala čez polje.. Su tu bila velka imanje ..poljoprivredna…vrti..vočnjaki…vinograd na bregu otpozadi….
A ta je hiža bila stan i kancelarija od vlastelinovog vrtlara… se taj posel nazival onda "vincilir"… a človek se zval Johan….je nadgledal celo imanje u upravlal z njim. Je to onda bil gospodski posel.. Bila je tu v Kustošiji fest poznata obitel Bossak… kaj su bili vlasniki sveg toga…..al ih je malo denes ostalo…su se raselili po svetu..al vmrli…..



Je ta hiža svakaj doživela čez sva ta duga vremena.. denes je najstarša v Kustošiji… A gda više ni bilo polja i njive ni već trebalo vincilira . Pak su se v toj hiži zredali raznorazni posli i ljudi. Bila je tu dugo let mesnica…je mesar otraga v dvorišču klal stoku i mam v mesnici prodaval…. Pak se je Ilica produljila čez celi Grad i prešla celu Kustošiju …tam još dalše prema Vrapču.. Pa su se gradile hiže i mesar ni smel više imeti klaonicu…. Pak je mesar otišel…. A mesto mesara je došel šnajder…krojač….pa je on dugo let…vse do starih dana tu šival obleku..največ za sajmištare… Se zval Franc…Gda je Franc vmrl jeno vreme je bilo zaprto… kaj je već vse bilo pohabano i v lošem stanju.
Je onda to malo zakrpal jen Pletač….kaj je veste i pulovere štrikal…se zval Miško.. Je imel one stare ručne stroje kaj ih je furt rastezal sim… tam…je bil par let pa je prešel v penziju.. I onda je došlo već novo vreme pa je hižicu kupil jen tu domaći…pak ju je zrihtal kak je negda v originalu bila.. I denes su tu obrtniki Pedikeri…frizeri…kozmetičari….
Lepo zgledi ta stara hiža…al nebu dugo…Se na tem mestu planiraju gradit velke hiže…. neboderi..pa bu se Ilica širila…a morti bu i trajvan išel dalše…… A stara hiža bu ostala sam na fotografiji…. v kakvem albumu…..

............... Bok ......................

Hajde vi budite dobri cijelu godinu! Ili:Božić na vlastiti način

otisnuto.blog.hr

Oko nas se događa toliko ružnih stvari da je teško ostati smiren. I onda ... približi se vrijeme Božića i shvatite kako ne možete proživjeti ni Došašće, niti Božić onako kako ste vi to zamislili.

Zapravo, izgubite se u svemu i teško ispod hrpe nepotrebne kramarije uopće možete iskopati kako biste to zapravo htjeli proživjeti to vrijeme.
Pomalo se ježim od već predviđenog slijeda događanja: prvi katalozi s dalekoistočnim božićnim artiklima već su počeli stizati . Ne znam za ostale, ali kod mene ateriraju u plavu kantu. Ne mogu ... nemam snage listati, gledati i računati. Zapravo ... znam tko mi je drag, tko što voli i što ću kupiti, ako uopće kupim, jer nekima će biti dovoljno zajednički provedeno vrijeme.

Prvi ponuđači svega i svačega već su me počeli oslovljavati na ulici i nuditi humanitarne kalendare, čestitke i ostalo, tako da, ako kažem "Hvala! i produžim, ispadam ništarija koja ne želi pomoći. Jasno, treba možda još i podviknuti zamnom, neka svi čuju kako sam bešćutna. Moram li svima pričati, ili nabaviti majicu s natpisom koji govori o tome kako postoje ljudi kojima pomažem, ne samo u prosincu.

Osim toga, uzet ću si pravo da u istom tom prosincu nekoliko dana budem tužna i neraspoložena, jer tko kaže kako svi moramo biti presretni, ljubazni i nasmiješeni jer, eto, za koji dan će se čuti zviždaljka koja svima nalaže da budu dobri i plemeniti. Dobrota na zapovijed. Što je s ostalih jedanaest mjeseci dragi moji božićni glumci?

Volim kad je grad osvijetljen, još više volim kada u to vrijeme padne snijeg, volim smijeh i žamor, ali ne volim isforsiranost. Volim kad mi priđe netko drag i iskreno stisne ruku, ali bježim od ljudi koji mi se izdaleka namješteno smiju i trče kako bi mi udijelili božićni poljubac, a u travnju ili srpnju me niti ne poznaju!

KIKLOP

hedonistrijan.blog.hr

Nikada ne bi bili rekli da ćemo plakati još za Tomićkom. Mlada profesorica što joj je u zamjenu stigla tako reći s faksa, odmah je dala do znanja da improvizacije neće trpjeti. To što pišemo pjesme, neće nam priskrbiti dvojku Edo ionako nikada nije čitao. Čitanje jednostavno nije bila njegova stvar. On je savršeno mogao egzistirati bez čitanja.

Za razliku od njega, Darko je jednostavno upijao. Čitao je avangardne stvari i na tulumima bi često zaplakao. Onako-ni iz čega bi zagnjobio i gotovo uvijek bi mu prišla neka cura koja bi ga onda tješila. Često je recitirao Maestrove monologe iz Kiklopa. Oduševljen činom njegova filozofskog samoubojstva, otvarao je rasprave u kojima bi nemilosrdno poentirao.
Odgovarali smo upravo Kiklopa za lektiru i profesorica je hladno i bezizražajno vrtila imenik pa zastala:

-Edo? Jesi pročitao lektiru?
-Molim?
-"Kiklopa" jesi li pročitao?
-Jesam.
-Dobro...reci ti meni Edo...Melkior Tresić? Kako u romanu završava lik Melkiora Tresića?

Darko je sjedio s Edom u klupi, folerski je pokrio usta rukom i šapnuo Edi:

-otpuzao je...

Edo vidno okuražen ponovi na glas:

-Otpuzao je.

Profesorica, kojoj je već tada postajalo sve skupa dubiozno, veli:

-Odlično, otpuzao je. Gdje je otpuzao?

Darko šapnu:

-u Zoopolis

Edo ponovi na glas:

-Uz obalu.

Profesorica tu posegne za blago ironičnim izrazom, približi mu se i nastavi:

-Uz obalu...otpuzao je uz obalu i onda je došao do vrha litice i sa te litice se bacio dolje u more i kraj?

-Pa...da...?

-Sjedi.

-Profesorice kolko sam dobio?

-Šta misliš?

SAMODOPADNA SMRT

blogdogg.blog.hr

Samo jednom ćeš tupo buljiti u svjetlo. Milujući ruku, korake ćeš čuti.
Taj škriput vrata jasno ćeš čuti iza leđa će te dotaknuti sjene.
Ona će ti reći da te cijeni. Pružit će ti ruku i priznat ćeš joj da je prekrasna.
Njezine usne sjajit će u mraku. Shvatit ćeš da je stigla budućnost koja je
kucala na stakla iza kojih si spavao sklonjen od vjetrova, oštrih kozmičkih vjetrova...
eto...sada ćeš možda doznati i kako je kad zapuše u ozonu...i vjeruj mi,
toplo se obuci jer zna bit gadno:

Na njenim ćeš leđima jezditi zvijezdama, gutat će te zvuk nemjerljivih frekvencija-
šapat bogova će mrviti tvoju materiju.
Ashes to dust i dust to ashes, brate...biti će te svuda!
Melankolične kiše saturna brižno će ispirati tragove tvoje sa sjajnih stubišta atmosfere,

...al ćeš fasovati brate!?

Na koncu će tvoj odraz rađat se u kapi rose.
Sklupčani će punoglavac nemoćno probijati guste i prozirne opne vodenjaka kao ž za život
o kojemu nećeš znati...

U nečujnom i vječnom zibu, padati ćeš tako sporo da nikada nećeš priljubit se uz dno.




12

sri

11/14

Kavana Opera na Kazališnem trgu ….

mekon.blog.hr

Jezušek.. vse smo porazbijali …….

Tam negde z početka šezdestih je nekakšni spametni dal porušit dve stare hiže na vuglu današnje Deželičeve i Kazališta.. A te su bile skup z ondašnjom i današnjom školom primenjene umjetnosti.. Tu su se školali buduči Horvacki umetniki.. kipari.. slikari.. klesari.. ljevači.. fotografi i bogtepitaj kakšna vse umetnička meštrija.. I tak.. staro zrušili.. novo naredili.. A naredili su plehnato staklenu škatulu kaj se je celi Grad Zagreb zgražal kak je to zgledelo.. A to je delalo ondašnje velko socijalističko poduzeče.. Željpoh. .kaj je malo kasnejše propalo i znova se zdiglo kakti poznati do denes..Ferimport.. Pa kak i ovu škatulu denes.. i onda su to nekakšni proglasili velkom umetnošču.. a negdo je to popluval kak i ja .. I da bi Zagrepčanci mogli kaj je moguče više kritizirat.. cela ta staklena hiža ni bila od običneg stekla.. neg od taljanskog kristala.. Ti vrapca.. to je za ono vreme vse vredelo tuste miljone.. I nigdar nigdo ni narodu pojasnil zakaj to mora bit tak skupi taljanski kristal..a bormeš ga je za tu škatulu trebal celi vagon.. No.. pa vsakeg čuda za kratko dost..tak je i ta plehnata i staklena škatula postala nekaj kaj se nikak nemre zbegnut.. A v ti velebni novi moderni palači je bila uprava teg Ferimporta..pa je vsaki direktor imel ogromne sale z pogledom na Kazalište..




A dole v prizemlju je zrihtano za velku kavanu.. su ju nazvali Opera.. Eee. to je takaj bilo luksuza za videt.. tak nekaj valjda ni imel nit oni Rokfeler v Ameriki.. Celo prizemlje je bilo zaprto z ogromnim kristalnim šajbama..a z njih su visele bogate svilene forhange..od plafona pa do poda.. Na jedni strani je bil ogromni šank.. nekaj kaj se još ni tu pri nami nigde moglo videt.. Šank je bil barem pet metri dugački..a celi je bil kromirani tak se je sijal da ga nisi mogel nit gledeti a da ti oči ne scuriju.. Spredi teg šanka su bili stoli i stolci..al ne kakšni god.. Vse je bilo od .. se reklo.. kovanog železa.. narafski .. ručni rad.. Stolci su imeli mekane svilene jastuke za sedeti..a stoli su od zgor imeli taki kristalne table.. Pod je bil od črneg mramora ..zglancan da si se mogel videti v njemu.. Z strane pri ulazu je bila kakti garderoba gde si obavezno moral ostavit kaputa..balonera.. ambrelu al kaj si več nosil v to vreme..
Se razme.. kak i prava luksuzna kavana v socijalizmu.. i ova je imela svoje zaposlenike.. pipničare..konobare i ostali personal oblečen v črno bele livreje..kak na dvoru carice Marije Terezije.. Jen bi konobar navek stajal z vanjske strane na samome ulazu.. kakti on bu gospodi.. pardon.. drugovima i drugaricama otpiral vrata.. Drugi je stajal mam iza vrat z nutarnje strane i pelal goste do garderobe..al z rukom pokazival kam imaju dalše prejti.. Nutra med stolima je stajal još jen konobar kaj je mam dotrčal gda su si gosti zabrali stola.. lepo ih pozdravlal i pozval drugog podređenog konobara i njemu prenosil kaj gosti hočeju.. Čuj..vse je to zgledelo smešno.. pa baš stoga nit ni dugo potrajalo.. No.. gosti su sedeli.. pili kaj su naručili..a moglo se tu kak i pri vsaki bolši kavani i nekaj pregristi.. kakšnu roladicu.. paštetu.. šopanu kiflu.. pa do razneh kolačeka..
Ne moram ti spominat da je tu vse koštalo kak da je dopelano z Marsa.. Pa su stoga tu z početka dolazili pomalo oni črleni politikanti i razni direktori.. vsi kaj su na račun države žderali i lokali.. A pošteni Zagrepčanci su samo zvanjske strane čez te kristalne šajbe nutra vireli i čudili se ogromnim kristalnim lusterima kaj su z plafona viseli.. i žalili oneg pipničara za šankom kaj je moral fort glancati teg pokromanog vraga.. Svakak da su vse čaše i štamprli bili kristalni..a ostali kšir od najbolšeg Češkog porculana .. O vsemu tome su cajtunge navelko škrabale celu godinu dni kolko je trebalo da to čudo postane kakti normalna stvar..
Al..kak v socijalizmu i ni bilo preveč bogate radničke klase kaj bi si mogla priuštit prejti v Kavanu Opera.. to je ta kavana vse slabše delala i skorom navek bila prazna.. Politikanti su i drugde imeli bolše skrita mesta za luksuz terati..a direktori su takaj rajše hodili po bogatim brtijama ždreat i pit neg tu v Kavani Opera grickati kifleke..
Pa da bi se kakti nekaj tu pobolšalo stanje.. spametne su tikve uredile velku salu na polukatu znad Kavane.. Do gore su pelale široke mramorne štenge z črlenim kosmatim tepihom kaj se je mogel na jenom kraju štengi namatat..a na drugom odmatat gda bi se zamusal.. No.. na tem polukatu je bilo zdaj ..se reče.. predviđeno više tega za špilat.. Gda zatreba bi se posložili stolci i bilo je tu moguče držati velke zestanke.. su rekli..sjednice.. A drugač pak tu su mogli potrebiti priređivat bankete.. priredbe.. plesnjake i druge špelancije.. Ha.. pa nit to ni na dugi rok potrajalo.. malo su tu dolazili na te bankete politikanti.. malo direktori i strajnski državniki.. i.. pak je vse postalo mrtvo .. Kaj zdaj..
I se dosetil pak nekakšni spametni i z vanjske strane spredi te staklene kištre je zporavnat travnik.. nakeljen je taki mramor..al bjeli.. i naređena je vanjska terasa kak to i takšne kavane po svetu imaju.. Narafski.. i tu je vse bilo kak na Habsburškom dvoru.. Al..kaj.. dva su leta prešla.. Zagrepčanci su več i pozabili na tu rugobu na Kazališnem trgu ..spredi je oni posađeni grm zrasel visoko.. pa se ta Kavana Opera opče ni vidla z ceste.. malo gdo bi tu nekaj došel spiti.. I jenog dana.. Kavana Opera je zaprta.. lokot na vrata i .. šlus… Jeno leto dni je bilo zaprto pa su spet Zagrepčanci jamrali da je nekaj tak skupoga i luksuznog naređeno..a zdaj zjapi prazno .. I došli su na red obični mali ljudi.. Zagrepčanci.. Kaj.. Kavana je otprta ..al se više ni zvala Kavana Opera.. neg samo Opera.. Makar je znutra vse ostalo onak luksuzno vređeno.. vse su cjene spale kak i v obični brtiji.. Nit to ni pomoglo da bi se tu negdo začel okuplati.. Sama ta hiža je nekak v šturcu pa tu zapraf ni bilo nikog gdo bi tu zalazil.. V susedctvu je bil Grafički zavod Horvacke..al su vsi grafičari išli lokat i žderat po brtijama v Frankopanski.. Profesori z susednog Pravnog fakulteta su išli od navek v Kazalištnu Kavanu z druge strane trga.. a z ove strane su ostali sami učeniki z te umjetničke škole..a koji v to doba nisu išli po brtijama kak to denes delaju.. I kaj.. Opera je i dalše prazna..



Se razme.. navek se najde nekakšna spametna tikva kaj bu problem rešila.. V to vreme su več navelko začele one čage.. plesnjaki po našemu Gradu.. tak je i vizavi z druge strane Kazališta bil oni Tucman..al je i zpočetka bila čaga v ogromnem podrumu spodi umjetničke škole.. današnjeg muzeja.. I taj negdo spametni je odlučil da bi i tu v Operi mogla bit čaga gore na polukatu v oni ogromni sali.. Dakle.. stolce su nekam zrivali.. naredili podesta za muzikaše.. dole v prizemlu proširili garderobu.. Vse je tu .. i dvorana i brtija i najlepši pogled čez kristalne šajbe.. Tak je jene subote tu začela čaga.. I makar je bilo po celomu Gradu proglašeno.. t subotu ni došel nit jen jedini par na plesnjak.. Zabadaf su glavonje za taj put ..se reče.. angažirali one fest poznate Crvene Koralje.. koji su svirali jeno pol vure v prazni sali..
Sledeće subote je pak bila tu čaga.. došlo je tekar nekolko mladih.. malo su gledeli i prešli dalše.. Vrabec ga dal.. ni to bilo dobro zamišleno.. taj gdo je to sve zgruntaval ni pojma imel kaj treba delat.. No.. zdaj je celu stvar v svoje ruke zela uprava socijalističke omladine.. Trebalo je tu sramotu popravit i plesnjak je moral bit..
Eee.. da bi sledeču subotu napunili tu plesnu salu.. po vsim srednjim školama v našem Gradu su podjelili bezplatne ulaznice i naterali nastavnike i profesore da snubiju mlade iti na ples v Operu.. Narafski.. nastavniki su te ulaznice podjelili najbolšim učenikima pucama i dečkima .. vse su same štrebere zabrali kaj nit nisu znali kaj je to prava čaga.. I vse je to bilo vudreno na velka zvona ..a taj put buju na tom plesnjaku svirali VIS Stranci.. vse mladi muzikaši takaj srednjoškolci.. I moj dobri pajdaš još iz osmoljetke.. Maky. je med njima sviral.. Nararafski.. ja z svojim pajdašima nisam nit bil blizu da bi mi tam išli.. Se znalo kam mi pemo na čagu.. Tucman.. Streljana.. Tuškanac.. Dverce.. Lika..Tvrtkova.. Lapidarij.. Bi nas vrag nagovoril da pemo v nekakšnu Operu..a se i znalo da buju tam profesori i nastavniki špijunirali..

Al je ipak tu subotu došlo do preokreta.. Najme.. neke pucice kaj su trebale dojti v Tucman.. v svojim školama su dobile te ulaznice za Operu.. i kaj.. lepo su nam poručile da se vidimo v Operi.. Hmm.. se razme.. kam ženske tuda i mi.. Istini za volju nemamo mi ulaznice ..al svejeno pemo tam.. več v sedam vur gda započne čaga nutra v Operi je bilo vse puno fine mamine dječice.. štrebera.. jumferica..al je bilo i oneh stareših gimnazijalaca.. a kasnejše se pripovedalo da su i študente nasnubili tu dojti.. I tak tu večer vsi dečki z Zrinjefca i okolnih bandi su prešli v Tucman i okolne čage.a nas četvorica pemo v Operu.. Čuj.. puce čekaju i mora se iti gda se zna da se posle čage pe v špancirung v Tuškanac..al na Grič..
Nutra v Operi je dole v brtiji bilo par stareših..kasnejše se čulo da su to bili nastavniki i profesori.a znjima i nekakšni delegati z Saveza socijalističke omladine.. jebal ih vrag vse skup.. No.. gore na polukatu v sali se več čula muzika.. čaga je navelko trajala.. Nas četvorica.. Mic..Ja.. Pacof i Bera.. došli smo na ulaz i tražili da pemo nutra i da bumo platili ulaznicu.. Al na vratima su bili nekakšni malo vekši stareši gimnazijalci kakti redari i rekli nam da mi nemremo nutra jer nemamo ulaznice kak i drugi.. Velim ja njima da bu jen od nas prešel gore naše ženskice pokupit i da mam pemo dalše.. Nedaju oni nit to.. Pacof se razpizdil i gurnul dvojicu i odhajbal nutra do štengi al ga je tu jen od oneh majmuna zveknul po tintari.Taj čas su se tu stvorili još njih barem deset i mi smo zaklučili da je bolše nestati neg batin pobrati.. Pacof si je dobro zapamtil oneg kaj ga je vudril..i mi smo znali da bu taj kad tad najebal gda ga Pacof samog vlovi.. I kaj.. prešli smo kak potučeni cucki v Tucman..

A v Tucmanu barem dvajset naših i onih kaj se računaju kakti naši.. Bil je tu Feri.. taj je bil poznati po celoj onoj bivšoj državi.. Feri je bil v to vreme najteži človek v državi.. imal je stošezdeset kila žive vage..ha.. Zgledel je kak velka mesnata kugla z koje viriju tanke noge..Al je Feri bil dalko hitrejši neg bi si to negdo mogel zgruntat.. Da si ga videl samo kak je driblal na dva mala..a na čagi je plesal kak da je velka balerina.. Feri je v to doba bil glavni v naši bandi na Zrinjefcu gde je i stanoval.. Bil je on fačuk jenog oficira i Zagrepčanke a rođen je v Zagrebu makar ga je taj oficir naredil tam v Bihaču.. Pravo ime Feriju je bilo Emeriefendić Ferid.. ha.. a Zagrepčanec.. Navek je pripovedal da bu si kakti drugi mesec išel ime spromenit..pa je na koncu i vmrl z tim svojim imenom.. Narafski.. Feriju je malo koji frajer v Zagrebu dorasel gda je bila v pitanju kakšna tučnjava.. Tu su se večer v Tucanu našli osim naših fakina Žifko i Emil z Trnjanske ceste a koje smo mi dobro poznali.. Bila su ta dvojica glavni na Trnju.. Bili su tu i fakini z Berislavičeve.. Albus i Begonja.. pa braća Jerbić z Ilice.. brača Žuti z Mrazovičeve.. vsi Vukasi z Petrinjske.. Braco i Pišta z Gornjeg Grada.. Vglavnom armada kakšnu si moreš poželet za pravi rat vodit.. I kak smo mi tu stigli pokunjeni i Pacof z kvrgom na tikvi.. mam su se naši okupili i zpitivali kaj je bilo.. Narafski.. mi smo celu stvar napuhali i zažgali da su vsi mam šteli prejti prek na drugu stran Kazališča i sredit stvari.. No.. nas jeno dvajset smo zišli van z Tucmana i lepo naredili ratni plan.. Zdaj nas četvorica kaj smo dobili fusingus pemo prvi nazaj na ulaz v Operu i iščemo da nas pustiju nutra.. a ostali buju sakriti iza ona dva velka grma.. Pa ak nas ne pustiju.. mi mam moramo započet tarapanu..a ostali naši buju uleteli.. Dakle.. lepo mi prek ceste i čez Kazalištni trg praf prek travnjaka prema Operi.. Nismo naredili nit deset korakof..gda nam v susret pe.. vrabec ga dal.. Folna z Palmotičeve.. Prvi put smo teg razbijača vidli uredno oblečenog.. Imel je tamno sivi ajncug.. z ogromnim reverima.. belu rubaču i nekakšni štrik okol vrata.. Narafski.. počešljan ni nigdar bil.. Za ruku je pelal nekakšnu frajlicu i debelo se začudil gda je nas videl v onakšnem velkom čoporu.. Smo mu pojasnili da se pemo razračunavat v Operu.. taj čas je svoji frajlici rekel da nek ga malo pričeka spredi Tucmana..kati bu se on za čas vrnul.. I još je Folna naredil našem Žoharu da nek odbeži v Ilicu v Dverce i pokupi Tarzana i braču Vugrince jer ih je tam videl…



Dakle.. evo nas četvorice pak na onim staklenim vratima i da bumo zašli nutra.. Brže bolje par oneh redara kaj su bili pri ulazu krene spram nas.. Ehhh.. Pacof ni poštival dogovora.. gurnul je vrata i zaletel se praf v tikvu baš onem kaj mu je pred vuru vremena kvrgu naredil na čelu.. Of je opal kak daska na marmorni pod.a pacof si je nastavil cipeliše o nejga brisat.. ja sam se zaletel med ostale a i druga dvojica za menom.. I dok smo se mi pokefali z ovim tu.. najemput su se razletela ona staklena vrata na ulazu i od njih je ostala na pantima viset samo jena štanga z kvakom.. Narafski.. Folna i Feri su skup najemput prošli kroz vrata.. za čas su vsi naši bili nutra v prizemlju.. Neki su naši krenuli po štengama gor v salu..al su se od zgor začeli zaletavat prema dol oni gimnazijalci..študenti i ostali fini mužki.. Nastala je takšna gužvancija med vsim onim stolima i stolcima da je na vse strane letelo razbito staklo.. One vse frajlice kaj su bile tu na plesnjaku skupile su se na vrhu štengi i kričale kolko su mogle..neke su plakale..a neke su med nami bežale van.. Oneh par stareših ljudi.. kasnejše se čulo da je jen bil iz one črlene omladonske organizacije..a još trojica znjim su bili nastavniki i profesori.. Oni su se skup z konobarom i šankmeštrom zavlekli v jen kut i tu gledeli kaj se događa.. Narafski.. Bajsu su kak i navek prvo pukle hlače..pa onda i kaput.. Feri je svojeg kaputa svlekel i hitil nekam i onak samo v razdraplenoj rubači mlatil okol sebe.. Zapraf.. Folna i Feri su morali iskati koga buju zmlatili jer su vsi v ti gužvanciji bežali od te dvojice.. Ico.. Glavonja.. Mic i Ja smo se mlatili z onem fakinima baš na samim štengama..a dečki z Berislavičeve.. su več bili gor v dvorani i začeli lemat one kaj su se gor med ženskami skrili.. pa su vsi skup od zgor začeli bežati dol i par njh se razteplo po štengama .. Sva sreča kaj je bil debeli tepih ..

…………..Najemput su nutar navali panduri z pendrekima i začeli mlatit koga su stigli.. i mužke i ženske.. I tu ni bilo moguče nikaj drugo neg se pokefat i z pandurima.. Zdaj su se stvari skroz na skroz zmenile.. I mi fakini i oni dobri omladinci i študenti smo se skup začeli mlatit z pandurima.. Nigdar nismo saznali gdo je pandure pozval..al bilo ih je barem petnaest..
Eee.. tu je Folna došel ..se reče v element.. Ionak je te pandure imel na piku kaj su ga fort po Gradu kažnjavali zbog vozačkih prekršaja..pa zbog cirkusiranja z motorom.. i još za kojekaj je imel putra na tikvi.. Folna je zgrabil onu železnu stolicu i hitil ju med pandure da ih je mam pet opalo na pod.. Feri je več njih nekolko pošlihtal po podu okol sebe.. a mi ostali smo se z pandurima nateravali i mlatili gdo je koga prije stigel.. Velki del vsih kaj su nutra bili su uspeli čez razbijene izloge zbrisat van.. ženske ni nit jene bilo nutar.. samo mi kaj se nismo šteli predat pandurima.. Mene je jen pandur z nogom opalil v leđa pa sam opal na kolena na onu gomilu stakla po podu.. A to su bile te kristalne šajbe specijalno naređene da gda se razbije prejde v sitne falačeke velke kak bažul.. Pa je tega stekla bilo naokol da bi mogel z lopatom grabit .. Feri je nekak z pandurima zašel pozadi šanka i za par časaka ni od šanka nit od oneh stalaža z pijačom ni ostalo ništ.. I Feri i panduri su se valjali na podu med staklovinjem .. Bajs je kak je zgledelo dobil z pendrekom po tikvi pa je sedel na podu i bil saf krvavi prek face.. Pacof je imel nekak čudnovato zvrnutu ruku.. posle je ispalo da je na tri mesta pukla.. Folna je zakričal da bežimo odostrag jer su tam nekakšna vrata prema dvorišču .. On i Feri prvi.. pa mi ostali.. Mic.. ja.. Žuti.. Albus i Begonja.. Fistrići.. Blizanci.. i kolko nas je još tu ostalo.. još smo držali na plečima batine dok smo se vlekli prema tim vratima.. Meni je z kolena tekla krf da mi je puna cipela bila.. Kaputa i kravatlina več nis imel od gda je vse začelo.. pa sam i ostal brez manđet gumbi kaj sam ih tateku po skrivečki zel.. Je.. bila su velka vrata ..drvena visoka i široka.. Al zaklučana.. Albus je opali po njima z nogom..kak v kaubojskom filmu..al mu je izgleda samo noga pukla a vrata su ostala na mestu.. pa su se Folna i Feri skup zaleteli..vrabec ga dal.. cela ta vrata zkup z štokima su odletela v dvorišče i opala na parkiranog črnog mercedesa.. bili smo v kmici v tem malom dvorišču.. panduri nisu za nama bežali jer smo uzput porušili i nekakšni velki ormar i zakrčili puta ..
I kaj.. z dvorišča se moglo na Prilaz al je prije slobode spredi nas bila železna ograda.. debela ..barem tri metra visoka i zaklučana.. Pa ni to morti nebi bil nekom od nas problem spentrati se prek..Al je baš spredi bil sparkiran milicajski avto..oni Tristač i dva pandura pokraj.. Nema se kaj neg natrag nutra pa kaj bude.. Tučnjava je bila zgotovlena.. pandura je bilo kak da je revolucija začela..i mi smo se našli zmed dvajset ostalih kaj su ih panduri polovili.. Jen del je več bil v onem kombiju kaj smo ga zvali Črna Marica.. drugi su v vuglu morali sedeti na podu.. Čim smo se mi pojavili mam su panduri skočili na nas i hitili nas na pod med staklovinje.. Vsi smo bili zgrebani.. natučeni.. zrezani od stakla.. Feriju je z leđa viril komad nekakšne treske kaj mu se je zabil v meso gda je proletel čez ona vrata.. Ni to nit primetil onakšni debeli.. Mam su panduri nazvali Hitnu pomoč.. Kak smo sedeli na podu na hrpi.. šteli smo raufati cigaretline ..al nam panduri nisu dali.. I vse je naš Folna podnesel al da bi mu negdo zabranil cigaretlina zaraufat.. to ni mogel podnesti .. Zdigel se je z poda.. a bil je još bolše razčupan neg inače.. sav zamusan i krvavi.. pa je odrapil najbližeg pandura tak da je of opal tri metra dalše i još pokupil dvojicu z sebom.. pa je zgrabil oni železni stolac i hitil ga med ostale pandure i odjuril čez razbiti izlog van spram Kazališta.. Proletel je čez one velke grme i nestal.. Par pandura je potrčalo za njim..al kaj.. su se začas vrnuli nazaj.. jen je rekel da je Folna valjda trajvan preskočil gda je tak uspel pobeči.. Za Folnom se još par fakinov dalo v bjeg i uspjeli su nestat.. Mi ostali smo vsi završili podrapani i zranjavani na Prvoj milicajskoj stanici na Štrosmajerovom trgu..
Nebum zdaj pripovedal kak je tekla ta adminištracija pri pandurima.. celi sledeči dan je to trajalo..a po neke od nas su morali dojti roditelji.. Feri je završil v bolnici v Draškovičevi skup z Pacovom, kojem su zagipsali ruku.. Bajs je ostal v bolnici ..je imel potres mozga.. drugi neki su ostali na šivanju rana .. Albus je zdrobil vse prste na nogami gda je odrapil ona vrata z nogom.. narafski je dobil gips do kolena.. pa je drugi dan zajebaval pandure da mu se potpišeju na to..

Vse su nas pustili treti dan domof z Petrinjske na broju dvadeset.. tam je negda bil v dvorištni hiži zatvor.. Narafski.. vse su nas na kipec deli.. zeli otiske prstiju.. vse moguče podatke zeli.. Bilo nam je rečeno da bumo vsi dobili poziva na sud ..
Moj se tatek fest najezil na mene zbog oneh manđet gumbi za rubaču.. su to bili lepi pozlačeni .. mu ih je nekakšna šoca poklonila.. Al se hitro primiril gda je čul na milicijski stanici da sam krif stoga kaj sam dva pandura vudril tak da su na pod opali.. Mam me je začel tapšati po leđima da sam skorom ja opal na ona svoja kolena puna staklovinja.. To mi tek treti dan domof moja baka..plemenitašica.. zvlekla z pincetom.. Još i denes se vidiju ožiljki od tega ..

Na sudu smo nakon par meseci dobro prešli.. Vsi stareši dečki su dobili uvjetnu kaznu zatvora od jenog leta..pa na tri leta kušnje.. Feri i još dvojica su dobili šest meseci zatvora v Turopolju..ostali pa opomene i nadzor socijalnog radnika.. Feri je prije zatvora zbrisal svojem starom v Bihač.. pa se više ni nit vračal v Zagreb.. Tek nakon dvajset let si je došel po mamicu kaj je več na umoru bila.. Folnu nisu nigdar vlovili po tom pitanju..al je imel on z druge strane z milicijom i sudom dost posla.. Folna ni više dolazil na Zrinjevac.. nis ga nigdar nit srel kasnejše.. Pred par dni sam čul od jenog starog pajdaša da je Folna pred dva.. tri leta vmrl .. Navodno da je celo živlenje bil kak i negdar v mladosti.. fakin ….. Ostali smo se još viđali.. susretali.. pajdašili ..al je hitro došlo vreme pa smo se razišli.. negdo v vojsku.. negdo se oženil.. neki su zbrisali v inozemstvo .. neki se nekam preselili.. začeli smo delat…i tak……

Narafski... cajtunge su sedam dni navelko škrabale o tem događanju..kak da je začel treti svecki rat.. Vse su dupelizci novinari na hrpu deli z Bitlsima.. Rolingstonsima.. električnom glazbom.. čagama..kao pojavom navale kapitalističkih ideja s zapada....
Opera je dugo let bila zaprta prije neg su tu staklenu rugobu zrušili i naredili današnju Muzičku Akademiju.. NIgdar više posle one tarapane ni tam bilo plesnjaka .. Bila je obična brtija v koju nigdo ni zalazil...

Več sledečeg leta sam zaglibil v zatvoru..al na kratko.. Bil sam med vodečim koji su v Zagrebu začeli onu študencku revoluciju.. Narafski.. revolucija ni uspela.. batin sam pobral kak vol v kupusu.. i zabiležen kakti antidržavni element.. I to je nekak odredilo moje dalnje živlenje.. No.. to je posebna pripovetka ……………..

Serbus ………………

Lanac manjeg boga

anarhandjeo.blog.hr

(Poglavlje -3)


Čovjek dođe, izađe, jer ga zanima svijet; ima nešto slobodnog vremena, pa čak i iskustva u, manje ili više, slobodnom stilu. Čovjek je po prirodi uvijek voljan učiti, od dobrih učitelja, kao i kasnije prenijeti svoje iskustvo i znanje dalje, drugima.
I Čovjek prozbori, ali svijet, očekivano, odgovori kontra ili porugljivo, pa opet; i tako svaki put. A čovjek jest ono što jest. On je i ono što kažu da jest.
Čovjek, dakle, prihvati tu igru, taj igrokaz, te počne govoriti posve kontradiktorne stvari, s namjerom da ne otkrije baš odmah svoje snove(jer ljudi ih tad obično ukradu, pa čak i iskoriste protiv sanjača); htjede isprva izvidjeti kako stvari u svijetu dišu- pa ipak je on tek novopečeni čovjek.

Govorio je on tako, ponekad ovako ili onako, često kontradiktorno, često govoreći baš suprotno od onog što misli, ne bi li ih sve pomalo izbacio iz takta: nešto kao provući jezik, poput crvenog tepiha, ispod nogu filmskih zvijezda, pa ga zatim neočekivano uvući, da vidiš koja od njih stvarno čvrsto i čisto stoji na nogama, a koja od njih je zvijezda padalica i prije nego smo uspjeli ugledati njen sjaj, mi sa dalekih planeta.

Čovjek oduvijek zna da on zapravo ne treba ništa od ostalih ljudi iz svijeta, jer već ima sve; i ljudi to većinom znaju, bio je svjestan toga, pa čovjek nije shvaćao- otkud ljudi i dalje imaju dojam da se imaju čime cjenkati sa njime, i da uopće postoji mogućnost da se sa njim cjenkaju?
Bit će onako kako čovjek kaže ili nikako, i to je to. Dobar dan, do viđenja, uz blago retardiran osmijeh. Naravno, sve u granicama ljudskih mogućnosti. Ne traži on od ljudi previše.
Ostavite mi samo ta vrata percepcije tamo, i dalje otvorena, prosim lepo. Hvala.

A iskreni će uvijek prepoznati istinu, koliko god im to koristilo, ispravni će znat' što je ispravno, a pravedni dijelit i podijelit' njihovu pravdu; a čovjek će naći komadiće u neredu, i svakog od njih postaviti u njegovo mjesto u mozaiku. Ili u prašini.

Zlatan lanac gradi se iz sitnog praha, što se mukotrpno iskapa iz uterusa majke Zemlje- čovjek nikad ne zaboravlja to- a veoma često ljudi polude od zlatne groznice, i gube sve: razum, imovinu, obitelj, život.
Čovjek zna, on svoj lanac također vuče iz korijena majke Zemlje.Taj lanac je volja, što ne može biti slomljena, čelična, i načinjen od zlata iz krvavog blata.

Čovjek kaže da je plavo, u nijansama, boja njezine ljubavi; dok je crno boja njegove; on kaže da miriše kako on voli, on kaže da će joj munje jedne osamljene noći, baš kao nebeski neuroni, osvjetliti mračan put k njemu, kroz zavojite hodnike i iskrižane pute; ona u to vjeruje više no u božju milost.
On je nemilosrdan i neumoljiv, i prvo ju mora testirati tako što će ju istjerati iz, odnosno-navest će ju da nađe izlaz labirinta same sebe. Svi smo mi isprva poput štakora, glođemo se iznutra, lutajući po labirintima i kanalizaciji sebe, sve dok ne uspijemo pronaći izlaz. Neki loši učitelji dozvoljavaju da izglođemo sebi izlaz, na naizgled, brži i lakši način, no to često loše završi po nas- postajemo robovi ili žrtve tuđeg sistema, nesposobni pronaći prava vrata i u životu, onako kako nismo uspijevali ni u sebi, jer nismo ni dobili(zgrabili) priliku.

Ali čovjek je milostiviji od boga, iako ne i tako svemoćan, ipak stvara život. A kad ona napokon položi svoj život pod znoj njegova truda, čovjek postaje manji bog. Ljudi beatificiraju ljude. Čovjekov glas je stvaran, a njegova muška moć odgovara na molitve. I ako on kaže da je bijes i mržnja zapravo nepostojeća tvorevina, poput plinova ili zabluda; da je to zapravo seksi mikro- bomba, u želucu, koja samo treba tajmer da eksplodira... onda je to tak'. I nitko nemre učiniti ništa da to spriječi:
Svijet je sad već preslab, atrofirao u strah od labirinta života; žena je slaba, lažno emancipirana od najvažnjeg svog komada, otužna kao meso odvojeno od kosti(given the dog a bone). Čovjek samo uzima njezino, njihovo; sve. On samo uzima ono što je po pravu njegovo. Sve.
Lanac- korijen seže duboko, po hranjivu tvar... i uzima i uzima i uzima.

Nije ljubav crvena, dakle, kao neke iz romantičnih romana, već je plava, i crna usred. I ima pogled od deset milja, sličan onome što ga ponekad ima mačka, kad izgleda odutalo, ili se skameni od iznenadna straha. I boli, jako strašno boli, ljubav. Poput usijanih okova. Gotovo poput mržnje prema samom sebi.

>;)-->

11

uto

11/14

SAMO JA

samojaa.blog.hr

Kasna većera.hrpa suđa,glupost na tv-u.......klasika,rutina.
No,eto blogam pa se imam čemu veseliti.
Današnje druženje s jednom grupom ljudi mi je otvorilo širom oči. Ima nas tamo dosta i prićamo o jednoj temi i svi imamo različita mišljenja. Svatko ima drugačije viđenje i drugačije riješenje. Ali u jednom su se složili. Zaključili su da još nisu sreli sanjara kao ja. Nekoga ko iz svega lošeg izvuče mrvicu dobroga. I u čudu su me gledali i promatrali.Samo sam spustila glavu dole,ne želeči se opravdavati ili objašnjavati .
Nisam ni sigurna da li bi oni shvatili da je samo jedan njegov pogled bio dovoljan da počnem sanjati....ponovo sanjati kao dijete. Samo jedan naš razgovor je bio dovoljan da shvatim da postoji savršenstvo i da ga gledam u oći.
Nakon njegovog odlaska trebalo mi je dugo da se dignem,da funkcioniram. Sada ponovo sanjam jer jedino ga tako mogu imati pored sebe,jedino tako se po noći mogu stisnuti uz njega i reći mu "Moje"! Sanjajući lakše prolazim kroz život. I tražim dobro....u svemu i svakom. Ponekad bezuspješno ali se ne predajem. Sve ima svoje razloge i ja znam da ćemo jednom stajati na livadi o kojoj smo pričali i da ćemo učiniti ono sto smo si obečali.
Jer u mojim snovima ne postoji nemoguče. Postoje samo njegove riječi "Nikad se ne zna" i "Sve će biti Ok"!
Sanjam i želim....koga i što?!?!
Ma tko će to shvatiti ili razumjeti....Samo Ja!!

Na valovima juga

modestiblejz.blog.hr



U mom su gradu danas u predvečerje krave čekale trajekt. Njihovo je mukanje plutalo na valovima juga. Uz želje da se večeras dobro zabavite uz sjajnu glumačku ekipu filma Carnage (preveden kao Bračne svađe; doslovan prijevod: Pokolj), kojeg HRT prikazuje na Drugom, razmišljam o tome koliko je zapravo malo potrebno da homo sapiens poblesavi i (ponovo) postane beštija.

Kmica… a moj Zagreb blešči ………….

mekon.blog.hr



Da nebi gdo zgruntal kak se ja bojim kmice pa samo prijepodneva španciram čez moj Zagreb..Maaa.. neee.. po danu navek imaš nekaj za zbaviti pa je to zato tak.. A ja kak pravi Zagrebački fakin.. sam navek imel rad moj Grad po kmici.. Zapraf.. negda davno sam čak više plazil naokol po kmici neg po suncu .. pa valjda si negdo ne zamišla kak je lepo curičku na klupi v parku za nogu držati vsred dana gda te vsaki vrag more videti.. pa onda mužki sliniju.. a babe se zgražaju i odmahivaju z tikvom.. Eee.. kmica je bila za te stvari.. pa i za fajn tega drugeg … Svakaj se more po kmici …………



Pogleč kak Ilica blešči.. A gda ju buju za par dni još i zakitili z onim Božičnim lampašima.. eee.. to bu kak v Betlehemu.. Maaa.. drek.. v Betlehemu ni nigdar bilo štroma pa nit denes ga ni.. velim ti ja … Zagreb je Metropola.. a ne oni Beč i Pariz.. pa fajhtni London.. Aaa.. kaj je moj Zagreb.. takšneg nigde na svetu ni ………..



Pa makar je oni dež celo leto sral odzgor..zdaj nam je naša Zagrebačka jesen bormeš lepa.. Več par dni je toplo kak da si na Portoriku.. moreš se v ajncugu sprešetavat.. Tak i ja.. oblekel sam si črni ajncug.. črnu rubaču.. črne cipeliše.. vse črno.. kak raufankaš zgledim.. da mi se tikva ne svetli kak mesec na nebu … mam bi se negdo zapiknul v mene..



I cvetja ima kolko ti srce poželi..al kolko tvoj žep more zdržati.. Hmmm.. Al ni kavalirof kaj bi ga kupili.. Znaš.. više nekak ni moderno pucama.. ženskama.. šocama.. cvetje nosit.. Eee.. negda si nisi mogel zmislit na rendes prejti brez kakšne rojžice.. čokolade..al škatule bombona … Denes je važno imati Marbolo v žepu.. v ruki oni fujfon.. v vuhima one žnore.. i držati žensku okol vrata kak da buš ju zadavil.. Eee.. gda je prešlo ono lepo vreme …………


A NAMA v Ilici odnavek svetli kak carska palača.. V moje doba je to bila jedina ..se reklo.. robna hiža v Zagrebu.. I navek je bila puna ljudi kak čekaonica tretog razreda na Kolodvoru.. Pa su se nutra ljudi sprešetavali i gledeli ..sprobavali robu.. obleku.. nekaj i kupili.. A gda su nutra zmontirali one .. se reče.. pokretne štenge.. eee.. to je bil pravi špilšul.. Su se ljudi pelali kak mala djeca..gor dol.. celi je Grad Zagreb tu dolazil i vredu se čekalo da zajdeš na te štenge.. A ljudi peju samo gor dol.. Vrabec ga dal.. su bile te pokretne štenge tak pune da su vsaki čas poskakali ziherungi od štroma.. I onda su pokraj štengi postavili stražare.. gda bi vidli dečurliju kak se hočeju pelati,, mam bi ih zvlekli z hiže van..a i odrasle su vritnuli gda bi vidli da se fort jeni te isti pelaju gor dol.. Denes je Nama takaj robna hiža..al nit blizu kak je negda bila.. Malo gdo zajde nutra.. fort je prazna.. makar nigdo više ne pazi na one pokretne štenge.. Više to ni nikomu interesantno …



Viš.. na Trgaču spodi stare vure navek negdo nekog čeka.. To je od davnine poznato mesto za rendese dogovarat.. Gde se najdemo.. na trgaču spodi vure.. pa je okol vure navek tolko ..največ mladih.. da moraš dobro gledeti gde je ona koju ti čekaš.. Lahko se z mužkima dogovarat.. Veliš mu v koji brtiji i to je to.. Al žensku nemreš naručit v brtiju.. Zapraf.. denes ni to ništ čudnovato da ženske same zajdeju v kafiče.. Negda se to ni samo tak moglo.. pa si onda rendese..kak smo to nazivali.. sudare.. imel vani na vsim poznatim mestima.. Na Cvetnom trgu se rendes dogovaral pokraj telefonske govornice.. eee.. nema je več dvajset let i više .. pa na vuglu Ilice i Frankopanske pokraj kioska z cajtungami.. na Zrinjefcu pokraj paviljona.. na Đamiji pokraj vodoskoka… i tak… Malo sam si stal tu spodi vure.. vse nekak bedasto zgledim med tim mladima.. A i oni mene glediju..onak.. sumnjivo.. Kaj taj starkelja tu dela… ha .........



I dojde vreme da se mora dalše.. makar bi ja tu mogel do polnočke stajat..tak mi je lepo.. Al znaš.. pem v Kazalište Komedija gor na Kaptol.. daje se ..veliju.. mjuzikl.. Spli'ski akvarel.. A ja ti imam godišnju pretplatu na svoja mesta v kazališču.. več više od četrdeset let držim četri mesta v prvem redu.. Znaš.. ja sam pretplatu nasledil od svoje bake.. plemenitašice.. ta je imela svoja mesta po vsim Zagrebačkim kazališčima.. No.. je v Komediji imela mesta v tretom redu.. pa je meni dugo trebalo dok sam se dograbil za prvi red.. Najme ..v prvi red moreš dojti samo ak negdo kaj tu drži svoja mesta .. vumre.. A ja sam dobro pratil jen stari bračni par kaj su sedeli v prvem redu.. valjda su imeli okol sto let vsaki.. Lepo bi njih dopelal spred Kazališča taksi.. pa bi se nekak dovlekli do prveg reda.. i onda.. spali su vse do kraja prectave.. pa sam se ja par put ponudil da bum ih pelal domof..a stanovali su v Martičevi vulici dol pri kraju.. I tak.. gda su se jemput fest razboleli..ja sam njih posetil domof i su oni pristali meni ustupiti svoja mesta.. čak nisu šteli ni peneze za to.. I tak sam se ja dokopal prva dva mesta .. Eee..zdaj su mi falela još dva mesta tak da morem ja i djecu svoju smestiti v prvi red.. Pa sam pital ženskicu kaj je po tim pitanjima delala v kazališču Komedija.. prešla je več davno v penziju.. da kak bi ja još dva mesta zgrabil.. Pa mi je kazala da nek čekam gda bu drugeg leta nanovo obnova predplate..pa ak gdo zakasni..al otkaže svoja mesta.. morti i vumre.. onda bu mi ona javila.. I vrabec ga dal.. baš pokraj moja dva mesta ljudi se nisu na vrema javili da im se bezecira.. Samo sam jen dan čekal.. i sam nasnubil tu ženskicu da mi odredi ta mesta za mene.. Narafski.. je to bilo vreme gda bi meni malo koja kaj odbila.. i tak ja več tolka leta imam svoja četri mesta.. A baš je dobro v prvem redu.. moreš si lepo noge zpružit .. moreš se komotno zdignut i prejti na scanje al nekaj si spiti v kafič.. moreš se nalukavat dole v podrum gde orkestar svira.. a bormeš se i nagutat prašine gda oni glumci skačeju po pozornici kak norci.. Aaa.. jeee.. da samo znaš kak je dobro tak zblizine gledeti balerine kak špilaju… eee.. vse osetiš kak mirišiju.. A meni moja najdraža koja.. narafski.. sedi pokraj mene veli.. Gledaj stari..gledaj.. sline ti več curiju…………… Aaa.. jee.. je ….

Serbus ……….

Dio po dio

anarhandjeo.blog.hr

Započnimo dan suicidom.
Pokopajte me ispod ovog mog dragog šanka , kad završim i ovu staru, otrcanu priču o lošim ljudima s greškom u broju kromosoma, iz doline suza. Bog dragi zna zašto i dalje toliko piju, pa plaču. Nemaju elefantijazu, koliko vidim, i mladi su i snažni.
Takav je bio i moj prijatelj.

Svakoga dana on je gubio djelić po djelić sebe, toliko malen dio, da netko manje senzibilan od mene to ne bi uopće ni primjetio. Nisam sigurna da li je to bio loš ili dobar dio, kao što ni on nije bio sasvim siguran, ali, u svakom slučaju, gubio je sebe- isprva svjesno, a kasnije i nezaustavno i neizbježno.

Melodije što je uvijek običavao potiho fućkati, dok bi se koncentrirao na nešto, polagano su postajale rekvijemi . Kao da bi zafućkao jedan rekvijem, svaki put kada bi izgubio djelić sebe. Kao ptica što umire pjevajući i serući, ili luđak kad razgovara; naizgled sam, ali zapravo razgovara sa svojim izgubljenim sobom.

Fućkao je sve više, iz dana u dan, po čitave dane, gotovo da više nije ni razgovarao s ljudima, sve dublje je tonuo u te svoje kakofonije misli.

Moj prijatelj nije nikada vjerovao u tuđe dogme, jer život mu se činio isuviše čudesan, prekrasan i prekratak, a da bi vjerovao tuđim pričama i lažima. Želio se uvjeriti sam za sebe.
Vjerovao je u dimenzije: dimenzije bića, hale duše; dimenzije svjesti, obujam njezinog savršenog dupeta. Vjerovao je i da njezine grudi predstavljaju dobro i zlo, život i smrt. Vjerovao je u hram ljubavi.
Istraživao je zato, sve vrlo dobro znane, ali i one manje poznate, tajne dimenzije ljubavi.

Istraživao je i gdje je njezina, kako mu ona to jednom reče- izgubljena ljubav; vjerujući kako je ipak negdje u njoj, da osjećaj postoji, iako možda zatvoren, ili živi u nekom drugom, naizgled različitom obliku osjećaja, no nije mogao sasvim nestati.
Čak i kad muzika utihne i svijetla se pogase; tad se to, zapravo, i često "vidi" najjasnije: osjećaš me. Osjećam te.
Kao u transu, cha(n)tao bi tako, moj siroti prijatelj, njezino ime, a zatim osluškivao kako savršeno odjekuje u njegovom duhovnom svijetu. I onda opet. I opet.

Svijet ljudi dotle je nanosio novu ratnu šminku na lica svojih kurvi, iznova ratujući sam sa sobom međusobno, i postajao još ružniji i negostoljubiviji. Falio mi je moj prijatelj najviše, baš u to vrijeme.

"Ulica je prazna od njenih holograma", govorio bi.

Sjećanje na bolje dane biješe tek prašnjav tračak sunca, što ga je iritirao kroz rasklimanu staru roletu i uzrokovao bol u očima. Svaki sat ili minuta, bijaše za njega samo još jedan od koncentričnih krugova, u mraku osobnog pakla, gdje je samozadovoljavao svoju opsesivno kompulzivnu potrebu da kaže najgluplje, najotrcanije stvari za njezin prazan, nepostojeći osmjeh. Nije bilo potrebno da mi to kaže, bilo je očito kad bi mu banula u stan nakon što se mjesec dana nije javio, i pokušala podići rolete, i njega iz kreveta.
Postao je izgubljeno sjećanje, moj brat i prijatelj, sjećanje na nešto bolje od cijelodnevnog crno- bijelog programa gledanja u zid, što ima njezine usne. I njezin osmijeh.

Prijezir naspram sebe je ostao sva njegova nagrada i naslijeđe; ignoriranje između njega i svijeta postala je njegova potvrda postojanja; bol je postala zadovoljstvo služenja iluziji.

On je postao ona, njezina loša polovica, njezin mister Hyde; osjećajući sve njezino loše i bolno, pa filtrirajući to kroz sebe, pročišćavajući njezinu tugu, u sebi, u čistu ljubav; i zatim vraćajući je, tako pročišćenu, natrag njoj, poljupcem... nakon kojeg bi potpuno nestajao, ponovo se ispočetka gradeći, kroz spektar njezinih alter ega.

"Jedini lijek za mentalnu patnju je fizička bol" - tko zna u kojoj dimenziji je bio Karl Marx kada je to rekao?
Tako je i ovaj njezin papirnati kavez ega samo još jedna goruća dimenzija; ali ovaj put, put bez povratka je zatvoren- izgradili su ga mrtvi, i mrtvi ga čuvaju.

Gledao je preko, u prazno, pogledom od 10 milja, na drugu stranu ulice. On je bio s krive strane. Nije više mogao prijeći preko, a nije mogao ni natrag, rijeka ljudi diktirala je smijer, i nije mogao protiv njezine struje. Bila je prejaka, a on sam, i slab.
Auti su jurili ispred njega: sudbine u roju, život u podmazanom stroju; između dvije rubnice. Iste suprotnosti, tek dva nogostupa preko puta, nasuprot jedan drugome, i hode različitim smjerom.

Toliko puta je gutao riječi, samo da bi ih kasnije povratio.
Napisao je čak i roman, samo da skrene pažnju na svoju verziju njezine priče, ili njezinu verziju njegove priče; nije više bio siguran, te ga na kraju nije ni potpisao.

Završio je roman, baš kad je bio na korak od kliničke smrti, no seksi čistačica bacila ga je u smeće, skupa sa jučerašnjim novinama, ni ne primjetivši ga.
Ali kako je ona mogla znati? Baš taj određeni trenutak, slučajno više nikoga nije bilo tu za njega; tako to valjda ide u životu.

Izgubila sam prijatelja , nikada više nisam dobila priliku da mu kažem lijepu stvar, i da se ispričam što ipak nisam bila uz njega, iako sam mu obećala. Nisam mogla jednostavno nisam imala snage, kao da je njegovo propadanje uzrokovalo i moje. Trula jabuka kvari gomili. Moj prijatelj je postao moja trula jabuka sodome.
Mislila sam, nekad davno, da je dobrota slabost, da su osjećaji i suosjećanje slabosti; ali zapravo bijahu moja životna snaga, i blagoslov. Izgubila sam i ja još dio sebe, s njim, mojim P.
Uplašila sam se taj tren, ponovo sebično, da ne postanem baš kao i on.

Nikad više nisam dobila priliku da volim tako: da ne znam zašto volim, ali volim... ili uopće, da volim ikako. Ostavio mi je samozavaravanje i prazninu, i sjećanje na cirkus sakaćenja duše, Grand Guignol; i spoznaju, da u svemiru nismo sami, već samo u mikrokozmosu u sebi. Puno je tamo, u nama, one tamne stvari koja sačinjava i sam svemir, a u mraku se lako izgubiti.

Moj dragi, pokojni prijatelj, bio je grobar za vrijeme post-humanizma. Vidjeli smo krvavu slavu jeftine psihologije i politike, i filozofirali bismo jeftino o tome, uz jeftino vino, za mramornim šankom jednog zapuštenog zaboravljenog groba, do jutra. Pričali bismo o svemu, o životu nakon biološke smrti, trenutnim cjenama ljubavi i goriva, o režijama i egzistencijalnim porezima.
Neke od tih tema, eto, koštale su nas duše, a neke života.
Ali i drugi grobari moraju jesti, kaj ne? A bogami i piti. A đavo je davno dobio blagoslov, da ovdje čini što čini.

A ja i dalje pijem, ali sada puno više no prije; barem tako kažu ljudi. Ali oni ne znaju da ja sad pijem za dvoje- za mog prijatelja i sebe- za njegovim ganc-novim mramornim šankom. On nazdravlja, ja pijem.

>;)-->

Statistika

Zadnja 24h

20 kreiranih blogova

424 postova

682 komentara

380 logiranih korisnika

Trenutno

9 blogera piše komentar

46 blogera piše post

Blog.hr

impressum

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se