novi korisnik

kreiraj blog!

registriraj me!

cool

Isključi prikazivanje slika

14

ned

12/14

Južnoafrička priča

sanjarenja56.blog.hr

Nitko nikada nije čuo Lepu da se žali. Rano je oboljela od multiple skleroze, za vrijeme studija medicine, ali je uspješno završila i zaposlila se na mom odjelu. Radoznala, neke je metode i prije mene savladala. Sa pacijentima je imala mnogo strpljenja. Sa djecom još više. Sin joj je bio najljepša beba. Stala sam otvorenih usta kad sam ga prvi put vidjela. Kćerka ljepotica. Suprug sposoban kirurg, odlučio je da okuša sreću u Južnoj Africi i bio među prvima koji su tamo otišli. Snašao se odlično, za njega je uvijek bilo posla, dok nije svoju kliniku osnovao. Lepa je radila prvo puno radno vrijeme, kasnije djelomično, a zbog postepenih pogoršanja bolesti, dosta joj je značila obavezna posluga u kući. Ipak nije bila opterećena standardnim kućnim poslovima, radila ih je kad je željela.
Djeca su rasla, školovala se u Južnoj Africi, stigli do diploma i dobrih poslova. Lepa sada ne radi, ali piše i povremeno mi pošalje neku svoju priču. Planira objavljivanje knjige.
Šalje mi nastavke, ali ja se još više radujem slikama. Poslala mi je divne slike sa svadbe. Dočekala je vjenčanje sina. Najljepša beba pleše mladenački ples ... Vrijeme prolazi ...


13

sub

12/14

Kriv.

magledolaze.blog.hr


Vi ste prijetvorica, lažac, muljator i švindler. Ne držite ni sebi ni drugima danu riječ, ne poštujete prijatelje ni rodbinu, prema vlastitoj obitelji ne ponašate se u skladu sa opće prihvaćenim standardima - tu zastane pa lista malo po papirima, pročisti grlo, i nastavi

- Kad' malo bolje pogledam, vidim da zapravo niste niti blizu toga.

Čita još malo, pa kaže:
- Vidim ovdje i da ste samoliječeni pitiespiovac, što god to bilo - lista još malo, nakosio glavu, naočale mu navrh nosa, pa škilji prema dolje - vidim bifokalne, ima se, dakle… - ali sud to neće prihvatiti kao olakotnu okolnost.

Nisam ni mislio - pomislim . Tko je ikada i doživio da prijeki sud pronalazi olakotne okolnosti.

- Vaša netolerantnost prema gluposti kao takvoj i njenim temeljnim nositeljima, dakle glupanima, ne daje vam pravo izricanja ocjena stanja njihova uma, a ni iznošenja opisa njihovih postupaka kakve ste vi iznosili pred svjedocima, a činjenica da želite sve znati i da svakamo gurate nos -

ponovno užurbano lista, čini se kao da je nešto pogubio iz spisa, gleda zapisničarku, podiže obrve, ova također nešto lista…pronađe i gleda malo - pa mu onda zajapurena dodaje fotografije nekakve, a on nastavi

- a boga mi i neke druge organe, vidim - okreće fotose i gleda ih naopako i sa strane, odmahne glavom pa ih vrati zapisničarki još uvijek crvenoj i sada već pomalo znojnoj - uzima vam se kao otegotna okolnost.

Otkuda im sada te slike?- pitam se…
Ta, pazio sam. Ili ne?

- Također vam se kao otegotna okolnost uzima i činjenica da niste znali, iako ste to po životnom iskustvu i statusu trebali znati, da vas budala može, iako nenamjerno, zajebati gore od najgoreg neprijatelja. Najbolji dokaz tomu je i to što sada stojite ovdje pred ovim prijekim sudom.

- I zato vas, optuženi, osuđujem na...

U tom času zapisničarka ponovo užurbano ustaje sa svoga mjesta, zapne bedrom malo za kut stola i namršti se ( to mjesto će sutra biti plavo, pa zeleno, pa...), previdio sam prvi puta da ima lijepe noge, hulahupke na njima kvalitetne, ili su čarape, ne znam točno, vidim da je lijevoj otišla očica - jutros, jer vjerujem da ne bi takva išla u sudnicu - i pred suca stavlja nekakav papir, vidim gužvan je više puta pa ispravljan, više nije zajapurena nego nekako blijeda, ruke joj se malo tresu, pramen kose joj pao na čelo, no glas joj je nekako smiren i vrlo jasan :

- Molim vas da pročitate ovo, gospodine – kaže - bilo je na dnu spisa, pa nisam vidjela odmah…

Ovaj spusti bat kojim je upravo zamahnuo, čita malo pa odloži papir na stol, skine naočale i obriše ih vražjom kožicom iz kutije, natakne opet na nos i čita dalje. Bez ikakve grimase ili pokreta…samo čita.

- Priđite - kaže mi na kraju. Okrene prema meni tekst na papiru
- Priznajete li da ste vi ovo pisali?

- Jesam. Ja sam to pisao.

- I mislio sam da ćete tako reći - odgovori mi, pa ponovno skine naočale i pogleda me bez njih.
- Optužba se odbacuje, možete ići - izjavi mrzovoljno pa ustane i napusti sudnicu.

U hodniku me zapisničarka pita je li ono na papiru istina.
- Istina je - kažem, zagledan u lijepe očiju iz naočala.

I svjestan onih nogu, jasno…

Ona se nasmiješi:

- Dugo nisam pročitala nešto tako lijepo. Ipak, mislim da lažete - ukloni onaj pramen sa čela. Brineta. Znate, sud je prihvatio riječi, a zanemario je djela. Ja, naravno, mislim da je sve u nečemu drugom. Zato i jesam reagirala i pomogla vam.

Progutam udicu koju sam nudio i sam bezbroj puta
- Hvala vam - kažem joj - na pomoći. Recite, u čemu je onda stvar, po vama?

- U pogledu - kaže tiho, ozbiljna. Stvar je u pogledu. Pa se okrene i pođe…

I ona i ja još u sudnici smo znali

da ću poći za njom.

Samo jedna riječ i ozdravit će duša moja

carlabeta.blog.hr

Dugo izučavano gnojenje ispovjednog analitičara napor i zapetljanost.

Čeprkanje po krastama rana i čuđenje zašto onda tako blesavo krvare.

MILF

dnevnikjednerazvedenice.blog.hr

Sjela nedavno na kavu s dobrim frendom. Kaoi obično ćavrljali o svemu, ponajviše o njegovim ljubavničkim uspjesima, kojih je pozamašan broj. Često sam se pitala na kaj sve te žene padaju, jer frend i nije baš neki naočit muškarac, ali valjda ima onaj X faktor koji igra, šarm mu jače oružje

Sav se uživio prepričavajući mi svoj zadnji ulet. Svidjela mu se neka ženska svojih tridesetak godina, razvedena, imala je i klince. U jednom trenutku u želji da mi ju valjda što bolje opiše veli on meni: "Ma jednostavno ona je MILF u doslovnom smislu riječi". Ja ga pogledala u čudu i upitala ga: "Što je ona"?? Ponovi on meni:"Pa MILF". Totalno naivno upitala ga ponovno: "Što je to MILF"? On me pogledao, glupavo se nasmiješio i rekao mi: "Daj ne zezaj da ne znaš što je to". Na to mu ja odgovorila: "Nemam pojma. Nikad čula". Veli on meni: "Paaaa i ti si prava MILF. Mislim,,,,ne meni, ali sigurno to jesi drugim muškarcima".
Nakon toga mi ništa više nije bilo jasno. Pomalo već zabrinuta zamolila ga da mi objasni. Naravno da je objašnjenje bilo poražavajuće.

I tako drage moje žene zrelije dobi, zgodne i privlačne i koje imate djecu, jer upravo se na vas odnosi taj divan pojam, imate veliku čast nositi prestižnu titulu proizvedenu u muškoj glavi, kako onoj gornjoj, tako i onoj donjoj. Vi ste MILF. I naravno, sukladno muškoj vrlo jednostavnoj logici, zbog toga biste trebale biti neizmjerno ponosne.

Iako mislim za sebe da sam neograničeno toleranta prema ljudima, pa tako i prema plošnom muškom mozgu (kada je ženski spol u pitanju), za izraz MILF prag tolerancije mi je na nultoj razini. Po prirodi miroljubiva, nesklona agresiji bilo koje vrstu za dodjelu ovakve titule s posebnim guštom bi svakom primitivcu koji je u stanju to izgovoriti zalijepila šamarčinu, upravo onakvu kakvu mu je, ranije u djetinjstvu, trebala zalijepit njegova majka.

Attend la lumiere et la peur

sarahb-2.blog.hr




Kako neke žene znaju lijepo očekivati.

Umijeće mudre i svetačke strpljivosti koja ne postavlja stršeća pitanja.
Vratarice i vestalke.
La creme au beurre.
Poplave im koljena od tolika očekivanja, iskrive se gležnjevi,
osuši se kosa, nokti postaju tanki i lomljivi.
Rastopi se maslac.

Uvjerene da će ih i dočekati očekivano,
one sve svoje vrijeme krate na male trenutke lomljive čežnje,
darujući svojoj prirodnoj putujućoj puti,
putanje očarobljenih molitvi
koje ne mogu nego li biti uslišane
i uvijek na vrijeme, da,
uvijek na vrijeme.
Jer vrijeme njima ne predstavlja ništa, ama baš ništa.
Sve će antidatirati.

U međuvremenu, u tom stogodišnjem snu,
one rade, putuju,
podnose muža, odgajaju djecu, i obratno,
mirišu na ružmarin usred zime, izrađuju patuljke,
pišu pjesme, saginju se na molitvu,
padajuć u ekstazi s prvim naoko pristalim muškarcem koji će ih malo voljeti,
u nekoj otužnoj sobici apartmana na moru,
među palmama koje zavijaju lomeći svoje grane na olujnom jugu,
kao zube, grizući to malo strasti, to malo olinjala užitka.

Za puno suza. Puno previše.

Ko zimzelen, nikako da im dojadi ta vječita nada, to vjerovanje u ništa,
u obećanja, u krasno sročena pisma s dalekog sjevera, s druge strane oceana,
te moćne riječi,
taj spas koji postoji i diše iza zamrznutog stakla,
na kojem je inje napravilo onu finu čipkanu zimsku rapsodiju od njihova čekanja,
raskošni Arlesienne,
taj led u kojem one okovane čekaju svoje ptice,
ptice nadopunjavanja i srodnosti,

to proljeće koje će pomahnitalo protrčati trgove ljubavi
u krvavo crvenim cipelama izrađenim od čekanja i čežnje,
od mirisa klinčića do Schumannova sanjarenja,
od naglo pristiglih lastavica pod strehom zatvora u kojeg su se svjesno zatočile,
do poda gdje same sebi spremaju užinu,
jedući mrvice koje su si same izmrvile,

mrcvareći trenutke potpunog očaja
na najsitnije dijelove nikome potrebne žrtve i bezumnog stradanja.
Čekajući strpljivo dan kada će reći, gledaj me, uspjela sam. ...( nadopiši željeno )

Dotad sasvim dobro i pristojno podnoseći život.

Jer nitko tako lijepo ne očekuje i ne vjeruje...kao žena.

"The trick kiddo, his mum replies slowly, is finding someone who complements you,
instead of completes you.
You need to be complete on your own."


Svaka je od nas čekala.
I ja sam. Jesam.

Sa jedva pet, strpljivo sam zatvarala oči slušajući onaj dio priče,
kad Trnoružici prilazi princ nakon njena stogodišnjeg sna.
Znam pouzdano u kojem sam trenu oblikovala usta na poljubac.
Ona od čekanja.
Obilježena gotovo trajno pahuljom koja je opasno zatitrala na mojoj trepavici,
pa zatim prvim poljupcem i prvom zorom na travi, zamrljanom dugom zelenom suknjom....

Meni su, doduše, koje li sreće, ipak na vrijeme javili da je umro.
Pa sam se na vrijeme i zarana odvikla od te glupe navike čekanja i očekivanja,
paleći mu svijeće na Cimetiere Montparnasse, živog ga oplakujući.

Inače bih se valjda sva pretvorila u stup soli.

Umjesto stupa, postala sam tako Bűche de Noël.
Premazana svim kremama kojih se (ne) možeš sjetiti.
Moraš riskirati i zagristi da bi znao.
Jesam li trpka borovnica ili pak slatka pralina.
Jesam li panj ili ipak poslastica.

Kad sam čula da je živ, nisam se osjećala prevarenom.
Godinama sam nakon toga bila jednostavno sretna da postoji,
da je dobro,
i naučila, na vlastitoj tankoj koži,

pa koga zapravo i možemo izgubiti ukoliko ne umre ili se ne promijeni do neprepoznatljivosti,
kao što se upravo i događa sa stvarima kada se nađu u potpunom mraku.

Kad smo se zadnji put poljubili, po izrazu lica čovjeka koji je trgao karte na tom opustjelom kolodvoru,
po njegovoj staračkoj ganutosti, znala sam da nam je zadnji put.

Drugi se ubio sam.
Treći me pokušao ubiti.
Zamalo.

Zato ja ne čekam. Ja palim svjetlo na trijemu.
Ali se ne smrzavam.
I ne gledam kroz prozor.

Danas pak, godinama ponešto mudrija,
osobito nakon ove godine koja mi je donijela puno previše smrti i očaja,
i dalje znam da se strah od mraka zove achulophobia,
da pripada rijeđoj u mnoštvu fobija,
i da moje ustajanje za mraka iz kreveta
u kojem sam utoplila onu svoju bolju stranu,
kao i moje paljenje svih svjetala dok spavam,
proizlazi iz čistoga straha da će me progutati mrak,
da će mi se oduzeti smijeh,
da će sve ono lijepo nestati neprepoznatljivo, kao da se nikada niti dogodilo nije,
utopiti se u jednoličnosti, sivoj masi potpunog nepoznavanja.

Nemam li ljupkijeg i senzibilnijeg svjetla u blizini,
ja ti neću reći za moje ranjive pete,
ispucati ću u tebe pravu zapaljenu baklju,
prkoseći svim zakonima fizike zaborava.

Neću te čekati , ma kako te voljela.

Stvarati ću svoja osobna svanuća izazivajući požare, vatromete,
paleći svijeće, lampe, baterije,
kupujući svjećnjake, kristalne lustere,
paleći blagdanske svječice u očima djece, staraca i ljudi koji nisu zaboravili voljeti,
koji nisu zaboravili to pokazati i reći, koji nisu odustali,
ne očekujući, nego znajući da će mi se to moje rastrošno svjetlo od tisuću luksa,
sav taj plam odbijajući se ponekad,
pojačano vraćati, uspijem li zadržati istu bezazlenost koju posjeduju oni.

Koju sam nekoć posjedovala ja.


Ljubav nije do čekanja, Sarah.
Čekanje je samo navika.
A tvoja je ljubav besmrtna.
Tisućama svjetlosnih godina.



Trgovina taštine

dupla-ljuta.blog.hr



Otvorio sam trgovinu.

Trgujem javno željama, potrebama, obećanjima i dozvolama.

Prva mušterija bila je neko izgubljeno dijete. Žalio se na profesore u školi.
Spakirao sam mu 1.5 kg čistog znanja i rekao da to dobro prouči.
Nisam mu naplatio jer je bio prva mušterija.

Nakon djeteta na vratima se pojavila starica i pitala me imam li praznih boca.
Napisao sam joj dozvolu za skupljane boca. Izašla je sretna.

Zatim je ušao lokalni političar. Tražio je papire za trgovinu.
Nemam ništa, rekoh.
Brzo smo se dogovorili oko cijene. Obećao sam mu visoku poziciju na vlasti.
Usput, da ni ne zna, upakirao sam mu i malo morala. Gratis.

Nakon odlaska političara , pročulo se za trgovinu.

Odmah je dotrčala frizerka jer je čula od političara za novi fensi dućan. Želi biti poznata pjevačica. Zamolio sam je da otpjeva nešto. Nije znala. Bila je lijepa pa sam joj savjetovao da snimi pornić . Ispuniti će tako barem pola želje.

Poslije frizerke, došao je odvjetnik. Žali se na savjest, ne može spavati. To je bar bilo lako. Prodao sam mu bezdušnosti i bahatosti, koliko je god mogao po(d)nijeti.

Kroz trgovinu su prolazile plejade očajnih ljudi.

Siromašni su tražili novac. Bogati još novaca. Poniženi pravdu. Samci su se žalili na samoću. Bolesni na zdravlje. Paravednici na nepravdu. Nezadovoljni na zadovoljne. Oni bez ideja tražili su muze…

Bilo je jako malo onih koji su imali sve a u trgovinu su povirili iz čiste znatiželje Tek toliko da mi dobronamjerno požele dobrodošlicu. Takvima nisam imao baš ništa za ponuditi.

Najviše je bilo onih koji su samo promatrali i nisu imali hrabrosti ući i zatražiti bilo što. To su oni koji sebe nazivaju tolerantnim ljudima. Možeš ih gaziti i krasti a oni ništa, boje se uznemiriti duhove. Samo su stajali ispred trgovine i tiho promatrali kako ljudi ulaze i uzimaju ono što misle da im pripada. Jednom sam se smilovao i pozvao ga da uđe a on se samo ljubazno ispričao za nešto i pognuo glavu.



Najbolje su išle potvrde i uvjerenja.To sam mogao prodati svakome i nitko nije ni pitao za cijenu.

Želite li potvrdu da ste duša od čovjeka? Da, molio bi original i tri ovjerene kopije. Eto, sada možete kinjiti koga želite i kada želite. Samo ne zaboravite potvrdu, ona je dokaz vaše nevinosti.

Nezaposlenima sam prodavao potvrde da su zaposleni, ovršenima da ih ne čeka deložacija a lopovima da ništa nisu ukrali. Čak sam i jednom neplivaču izdao uvjerenje da zna plivati. Što će mu to, nemam pojma.

Nije na meni da pitam za svrhu nego da udovoljim željama kupaca.

Trgovine taštine tome služe, kupiš ono što ti treba i usput ti uvale nešto što ti ne treba.
Dobro prezentirano, lijepo upakirano sve se može prodati. Dobar trgovac u stanju je prodati i onim najmudrijima, muda pod bubrege.

Cijene moraju biti niske jer ljudi ne žele ništa skupo platiti.

Informirani su o svemu, imaju internet i misle da sve znaju.

Ubrzo je trgovina propala zbog konkurencije sa nižim cijenama. Imao sam principe ispod kojih nisam želio ići i to me koštalo posla.

Baš tu, pokraj Trgovine taštine, otvorio se Javno licemjerski ured. Bio je to prije Salon zdravlja i ljepote ali nije im baš išlo pa su se prilagoditi klijenteli.
Sada , kao Javno licemjerski ured posluju odlično jer izdaju potvrde i uvjerenja bez ikakvih kriterija i provjera.

Cijene su im toliko niske da nisam imao nikakve šanse da opstanem na slobodnom tržištu.



Rodna godina 2015

lionqueen.blog.hr

Danas, 13. prosinca, proslavljamo blagdan Svete Lucije, zaštitnice očiju i vida. Bila je kršćanska mučenica (284.- 303.), koju su, kao devetnaestogodišnju djevojku, progonitelji kršćana podvrgli strašnom mučenju, u kojem su je zalili smolom i zapalili, ali vatra ju nije zahvaćala, a ni šest muškaraca i šest volova nije je moglo maknuti s mjesta, nakon čega su joj izvađene oči i stavljene na tanjur, a ona probodena mačem kroz grlo.


Pogreb Sv. Lucije 1608. ulje na platnu 408 x 300 cm Muzej palače Bellomo, Sirakuza
Izvor:

Zbog svog mučeništva, Sveta Lucija smatra se zaštitnicom očiju, vida i očnih bolesti.

U umjetničkim djelima najčešće se prikazuje kao djevica s ožiljkom mača na vratu, tanjurom s očima te luči – uljanicom i palminom grančicom.


Izvor:

U znak sjećanja na nju, djeca se na dan svete Lucije igraju svjetlom, noseći ga od prozora do prozora, a sama Lucija (Svjetlana), u narodu se smatra svjetlonošom, jer navješta veliko svijetlo božićne noći. Postoje razne legende i vjerovanja o Svetoj Luciji.

Lucija je zaštitnica slijepaca, lađara, staklara, krojača, pisara, vratara i ratara.

Na dan Svete Lucije sijemo božićnu pšenicu, kao kršćanski simbol života. Što pšenica bude ljepša i gušća, to će iduća godina biti rodnija.


Foto:



****************************************************
We built our love, we built our ark
Nothing ends before it starts

****************************************************


BLOŽNA POSLANICA

blogdogg.blog.hr

Uopće se na radi o vašim stavovima. Vi nemate stavove.
Vi imate preference, emocije i doživljaje. Opet ste spremni
cipelariti u ime ideja. Vojnici u službi dobra.

Vi morate živjeti zajedno. Ustaše, partizani, liberali, radikali,
anarhisti, šatoraši, klerofašisti, ateisti, udbaši, soaši,
karamarkaši, košarkaši, anarho-liberali, IT marxisti,
fudbaleri i neonacisti, cajkaši, reperi, skvoteri i džihadisti.

Vi morate trgovati. Jedno drugog zapošljavati. Nadgledati,
obučavati, ocjenjivati, ucjenjivati.

U goste se primati, zajedno leći i palačinke si peći, obilaziti,
za vodu jedni od drugih sakupljati, svjedočiti, mijenjati iskaze,
jamčiti. Jedni za druge.

I neka ste se potukli. Uvijek se dobro potuć!

No siđete li večeras na ulicu, mirisi će svakojakih roba
učiniti ostatak od vaših ideala.

18+ leptirica Tratinčica

marekojajesretna.blog.hr

Ima toliko stvari koje trebam napraviti. Pisanje čak nije prioritet trenutno. Eto me zato, mene i likera od višnje, moje jako dobre prijateljice.
Imam potrebu ispri... napisati vam priču. Obavezno ju pročitajte prije spavanja. Takva će to priča biti. Slobodno ju pročitajte svojem malom neodgojenom, prljavom derištu. Pomoći će da brže zaspi. Garantiram. Samo prije toga, danas mi je netko zvonio na vrata dok sam bila sama u stanu. Usrala sam se od straha (ne doslovno) i sakrila se u kuhinji (doslovno). Provirila sam na sekundu i pred vratima je bio neki mladić. Nisam ga dugo promatrala iz straha da će shvatiti da ga netko gleda i da se ponaša bezobrazno i ne želi otvoriti. Imao je poludugu crnu kosu i crnu, kožnu jaknu. Možda je to neki moj susjed. Ne znam. Čekala sam da ode i isplanirala što ću napraviti ako pokuša provaliti. Možda sada mislite da sam paranoična. Imajte na umu da je bilo 5 popodne i da je bio mrak. I da jesam lagano paranoična. Bolje biti oprezan nego mrtav.
I tako je pozvonio dva puta. Čekala sam da ode, dok je radio izdajnički svirao, pretpostavljam dovoljno glasno da ga mladić čuje. Poglasnila sam ga dok sam prala suđe i zaboravila ga stišati nakon pranja. Nakon nekog vremena je čovjek otišao i moj život je nastavio normalno dalje.
Evo priče za laku noć.

Leptirica Tratinčica

Bijaše jednom davno, mnogo godina prije današnjeg dana, na jednom cvijetu, predivna leptirica zvana Tratinčica. Krila su joj bila zlatna, ticala plava, oči velike i staklene. odmarala se na cvijetu, razmišljajući o svom kratkom životu, o svemu što je preživjela i o svim dugim minutama pred njom.
Sunce je grijalo zelenu livadu i Tratinčicu na njoj. U jednom trenutku, Tratinčica je zadrijemala od topline i ugode koju je osjećala. Spavala je dugo.
Sanjala je jednog zečića, kojeg je ugledala dok je bila mlađa. Često se pitala gdje je taj zeko sada. U njenim snovima, zeko je skakao i trčkarao, bezbrižno i veselo. Trava na livadi u snu je bila viša od zeke, tako da je prekrila njegove smeđe uši, dok zeko nije ponovno poskočio.

**Pogledala sam kroz prozor i ugledala more. Mjesečev odraz u moru, svjetla velikog grada u daljini. To je zapravo limeni dio staračkog doma. Pričinilo mi se. I dalje sam u Zagrebu.**

Tako je zeko skakao po livadi.
Odjednom je počeo puhati vjetar. Sunce se sakrilo iza velikog, sivog oblaka. Kišica je počela padati. Tratinčica bi sanjala i dalje, da ju nije pojela jedna velika, teška kišna kap. Ugušila se leptirica u snu i više nikada nije sanjala. Šumski prijatelji (razni kukci, gmazovi i sisavci) priredili su sprovod. Velika bogomoljka Patkica, koja je u slobodno vrijeme prizivala demone i duhove, odlučila je isprobati novu čaroliju. Pomoću crne magije, prizvala je Tratinčicu nazad u život. Leptirica se dignula iz mrtvih i ponovno vinula u zrak. Crvene oči su joj sjale kao semafor. To je bila jedina razlika između žive i ponovno žive leptirice.
Sva šumska stvorenja, u čudu su promatrala... to čudo.

**Ima jedna luda žena u zgradi u kojoj živim. Ukoliko ta žena nisam ja, ta žena je luđa od mene. Ne znam jesam li ja ta žena, jer svaki put kad ju tražim pogledom, ona nestane. Što hoću reći je da ju samo čujem. Nikada ju još nisam vidjela.**

Tratinčica, ponovno živa i jača nego ikad, zahvalila se Patkici na novom životu. Odlučila je potražiti zeku i osvetiti mu se zato što ju je zadržao u snovima dok je počinjala kiša. Naravno da zeko za to nije bio kriv, no Tratinčica nije drugačije znala objasniti što se dogodilo, jer su leptiri krajnje glupa stvorenja. Tražila je zeku danima bezuspješno.

**Pas leži na krevetu i trga tenisku lopticu. Zvuk je jako iritantan pa moram završiti priču, da se što prije maknem. Ne mogu psu uzeti lopticu, to bi bio zločin.
Usput, čujem tehno glazbu u daljini. Vidim da noćas neću spavati.
Dok sam to natipkala, pas je prestao trgati tenisku lopticu.
To nije tehno glazba. Nego navijači. Sranje.**

Tratinčica nikada nije pronašla zeku, jer je neki luđak odavno pojeo zeku. Ostatak života je provela i dalje kao leptir, dok nije ponovno nastradala. Njezina leptirska duša je otišla u pakao.

KRAJ

P.S. Ovo sam napisala prije par dana.
P.P.S. Ako napišem 18+ u naslovu, moram li uključiti golotinju u priču?
No problem!

Leptirica Tratinčica je u jednom momentu, dok je još bila živa, vidjela neku gospođu kako se skida do gola i odlazi u jezerce oprati svoje smrdljive pazuhe.

Zagrebačke špelancije …………….

mekon.blog.hr

Jezušek.. tekar je malo zafriškalo i mam vsi v trajvanu kašleju.. kihaju.. šmrcaju.. hripleju..Evo.. baš pokraj mene stoji jen fakinček.. valjda srednjoškolec.. ima ruksak na plečima..z vuha mu viriju one žnore..valjda sluša muziku.. razčupan je valjda od gda se je zlegel.. i narafski.. v ruki drži oni fujfon i tipka i tipka i tipka.. Pa to je vse normalno.. barem njih dvajset v trajvanu of čas tipka po tem fujfonima.. Pa ga ja gledim.. vsaki čas mu se z frnjokla zpusti zeleni šmrklj..i sam da bu mu na gubec sel..a on ga fest povleče nazaj.. za dva tri časeka.. evo spet šmrklj proviri i beži dol.. pak ga of posauga nazaj.. A kaj.. zabavno je to gledeti.. pak mu je v jenem času šmrklj ipak zbrisal i prešel prek gupca.. Ništ posebnog.. of mladi človek je tog zelenog šmrklja lepo z jezikom oblizal i dalše tipka..
Jen korak dalše stojiju mlade pucice..takaj školarke.. kaj bi drugač delale v trajvanu tak rano..Klafraju na saf glas.. smiju se na saf glas.. aaa.. kaj.. veseliju se curičke kaj su žive.. I najemput jena od njih tak hihne da je vse ostale okol sebe zašpricala.. A veli njoj kolegica.. Kozo jedna..pa stavi ruku na usta.. Ova se ispričava.. Nisam stigla..veli.. I ni to nit dopovedala gda ju je po drugi put zgrabilo da bu kihnula.. Kriči ona druga.. Ruuuukaaaa… Maa. kaj.. ni of put ni stigla ruku zdignut na gubec.. Zdaj joj vse okol nje kolegice kričiju da je koza.. A ova z rukavom obriše gubec i odgovara.. Mama vam je koza…



Kolko sam ja put znal škrabati o doživlajima v trajvanu.. To su ti posebne špelancije.. Al još v svojem živlenju nis čul nit videl da su se v trajvanu pograbila dva mužka..al za ženske je to svakidašnja pojava.. Samo se trebaš pelati pa buš več naletel na te babske špelancije..
Denes ti ja stojim negde okol sredine trajvana.. bormeš je dupkom pun.. Pobegel sam malo prema napred da od one koze kaj kiše ne pokupim kakšnu hujnavicu.. Gda najemput skroz od napred mam pri vozački krletki nastane galama.. Čuje se ženski glas.. Bezobraznica jedna nemojte se tako prostački gurati.. Čuje se drugi glas.. Vi ste bezobraznica.. vi se gurate.. Spet oni prvi glas.. Sram vas bilo vi ste neodgojena ženska.. Zdaj drugi glas.. Jaaa.. neodgojena.. dajte se samo čujte kako se blesavite.. Prvi glas.. Ja sam dama i znam se ponašati za razliku od vas.. Drugi glas.. Viiii..dama.. nemojte biti smješni.. da ste dama vozili bi se u taksiju…
I tak ti jena drugu darivaju z objedama i jena drugu podučavaju gdo je i kak zgledi prava dama.. Svadiju se babe na saf glas da se po celom trajvanu čuje.. Pa kak je prilična gužvancija ovi odostrag ništ ne vidiju i vsi istežu vratove.. A ja.. narafski.. znatiželan kak pes.. malo se proguram i gledim.. Dve stareše ženske se držiju za jen stolec i vsaka je na nejga dela svoju torbu.. pa dobro kaj se torbe nemreju svadit jer bi bilo svakaj.. Zapraf.. negdo se zdigel..a ove dve su se pograbile za prazni stolec.. pa da ga mam bezeciraju obadve su svoje torbe hitile na taj stolec.. Zdaj nit jena ne popušta.. Ljudi se okol smiju.. čak par njih navija vsaki za jenu babu.. Kriči ona manjša debela.. Maknite tu svoju zmazanu torbu s stolca da se sjednem.. Kriči druga.. Moja torba nije zmazana i ja sam prije stigla do stolca i ja ču sjesti.. I tak to traje..dok se jen stareši gospon ni zrival do stolca.. Veli.. ni stolac za torbe neg za ljude.. i hitil je obadve torbe na pod i lepo si je sel.. A ove dve su ostale zjevat i začkomile …. I evo.. več je Trgač i skorom vsi peju dol z trajvana………..



Al je denes sunčeko i malo zahajcalo.. bormeš sam si ajncuga razkopčal.. Čudno je to vreme.. pred kakšna tri četiri leta bi bilo snega do kolena v to doba.. a kak zdaj vse zgledi.. buju prije jorgovani procvali za Božić neg kaj bu oni beli prhlivec napadal.. Praf za praf.. meni teg snega opče ne treba.. ionak bi ga samo moral pol dana strugat i hitat z lopatom.. pa po oni blatni žlindri hoditi po Gradu.. A kaj se poljoprivrede dotikavle.. pa ni to me ni preveč briga.. Je da mi je žal kaj poljoprivrednikima.. bumo rekli.. selakima to ne paše.. al kaj im ja morem.. Nek posadiju hraste.. veliju da se oni žir jako dobro more prodati v inozemstvu.. I ne treba orati ni kopati.. A ja bum štrucu kruha jednak platil dal sunce sija.. dež curi..al je sneg zametal njive .. Na koncu konca.. vse kaj morem tu pri nami kupiti je zraslo negde v belom svetu.. jabuke z Makedonije.. šalata z Slovenije.. paprika z Bugarske.. paradajz z Španije.. smokve z Grčke.. grojzdje z Sicilije.. i tak dalše.. Pa veliju da stoka nebu imela kaj jesti.. a koja to stoka..pitam ja.. Pajceki stižeju z Mađarske.. Govedina z Engleške.. piceki z Vijetnama.. jajca z Kine.. I tak dalše … A ak baš hočem nekaj domačeg..onda lepo sednem v svojeg avtomobila i ravno v Zagorje zeleno.. V vsakem selu ti buju vmorili pajceka po izboru.. domačih piceka buš takaj tam našel.. jajci.. sira mleka.. a niti te domače kumice nisu za bacit.. Lahko se pogodiš i poprek Ha..
………….I tak si gruntam i polahko z noge na nogu.. korak za korakom se vlečem po sunčeku kak gušter … Treba skoristit denes jer oni prognostičari pak najavljuju nekakšnu Južinu.. bi rekli.. Ciklonu.. A to znači da bu pak odzgor curelo….. Jezušek.. kak mi je lepo.. Još da mi je susresti kakšnu poznatu ženskicu.. more i nepoznatu.. ionak se fort nekakšne faliju da se baš sprešetavaju tu gde i ja.. a nikak na njih naletet.. Zabadaf tikvu vrtim naokol.. nit jena se ne zabremza spredi mene i veli.. Ja sam ta ..Ha.. lepo sam ja rekel.. Moram si na tikvu nataknut žuti cilindar.. Hmmm.. onda me buju pobrali oni kaj v Vrapče pelaju ljude ….



Viš kak sunčeko prihaja dole z Zvonimirove..ha.. Bum se malo vrtel tu okol Đamije.. ni sam neznam kam bi išel.. Najbolše nazaj spram domaje.. No.. bum druge pute zabral za nazaj.. A bilo bi dobro i negde sesti i Nesicu od Vanilije spiti.. Bi pasalo i kuhano vinčeko..al tega ni v vsaki brtiji.. Zapraf ima ga.. al bolše ne pripovedat..
Jeee.. i skor sam pozabil kazat.. Viš na oni najgornji slikici.. Trajvan broj jedan..kak vse zgledi.. zdaj pela z Zapadneg Kolodvora praf za Dubaji.pa onda nazaj z Dubajija na Zapadni Kolodvor.. Aaa.. jesmo mi Zagrepčanci svecki ljudi…ha ….

Serbus …………………

Sveta Lucija

potok.blog.hr

U djetinjstvu nas roditelji nisu baš obasipali darovima, pa kad bi za sv Nikolku, sv.Luciju ili od malog Isusa dobili neke slastice, bili smo zadovoljni.
Bila je popularna brojalica na iskrivljenom talijanskom:
Sankta Lucija, mama mia, porta bomboni, in mia kalconi. (Ne znam talijanski.) Mi smo ono "mama mia" shvaćali kao uzvik oduševljenja, a ne kao odgonetku tko je tajanstvena darivateljica.
Sreći nije bilo kraja kad smo dobili, nas tada četvoro, "lazanjurić", "macolicu"., geometrijsska tijela od drva, kao slagalicu, te dva papirnata "baluna" koja su se mogla sklapati na polumjesec, a inače su bili kao saće, te su godinama ukrašavali bor.
Jedanput kad sam bila bolesna došla je glumljena sv. Lucija s anđelom i dala mi uobičajene slastice, a kad je odlazila, na leđima sam vidjela kutijetinu s tiskanim slovima kojima je napisano ime moje školske drugarice, "bogatašice". Pitala sam mamu zašto bogati dobivaju veće darove, a ona je rekla da su siromašni i s malim zadovoljni. I učenica prvog A (to ja!) bila je sretna!
U par gladnih godina sv, Lucija, koja je slovila za siromašicu, nije donijela ništa, pa sam na pitanje moje strine, tete Luce :"Sočivice, šta ti je donila sv. Lucija?" odgoovorila: "Ništa!" Berekini bi to izrazili riječima:"Luga i paćaka, leših brokvica i mrtvačkih glava".
Teta Luce se nasmijala i utješila me: "Donila ti je u mene bajama i suvih smokava." I to je bilo dovoljno da ispuni srce skromne djevojčice.
"Siromašna" sv. Lucija pomogla mi je da shvatim kako nije bogat onaj tko puno ima neko kome malo treba!

Tete Luce nema među nama već preko 30 godina, ali ima drugih Luca u rodbini i šire, pa im svima želim

SRETAN IMENDAN!

12

pet

12/14

Tak..to.. razmeš …….

mekon.blog.hr



Ipak je nekak lepši moj Zagreb gda ona lampa odzgor svetli.. Mam se človeku malo popravi raspoloženje.. razmeš.. pa tri smo tedna hodili kak Morloki v kmici .. A gledim .. čim je sunčeko obasjalo Grad..mam su ljudi več od jutra po vani.. A do ščera je v to doba Grad bil prazni kak Firenca v doba kolere.. ha .. Je..je.. dobro je rekel oni jen kaj libre škraba.. oni ..Ajk.. tak nekak …. Da smo mi z dalkog svemira kak gušteri na ovi planet došli.. Živa istina.. evo.. i ja sam denes kak gušter zišel na sunčeko… Geni su to .. velim ti ja …
A baš sam se malo prošmucal čez Jurišičevu.. pa gledim.. piše tu Birocom.. pa odzgor malim slovima.. Tehničar.. Jeee.. na kaj su spali.. na jen štacun.. a negda je to bilo velko poduzeče.. Tu su se v ti hiži popravlale.. se reče.. servisirale vse moguće šrajpt mašine.. pa negdarnji računski stroji.. i vse ono kaj je nekakšne tipke i gumbe imelo.. Tu je fajn ljudi bilo zaposleno .. A denes nutra dve ženskice delaju.. Viš.. tu je delal jen moj poznati fakin još od oneh mladih dni.. Gloga su ga nazivali.. Pa se on koji put tu javi.. A..je.. v penziju je prešel.. poduzeče je propalo.. pa zdaj samo nekaj tu švercaju v štacunu.. Sam se z tim Glogom našel na pijači pred kratko vreme.. jezušek kaj smo se tam pri Kavaliru spripovedali.. vse od pred pedeset let na ovam.. Znaš kak to pe.. Poznaš oveg.. poznaš oneg.. se sečaš oveg.. se sečaš oneg.. pa kak je bilo na čagama..pa i o starim fakinima smo se spominali.. Pa sam od Gloge i doznal da je oni Folna z motorom vmrl.. Pa da je vmrl jen od najvekšik štemera v ondašnjem Zagrebu.. je posvud bil poznati kak Bačvica.. To bačvica stoga kaj je imel trbuha .. narafski.. od pive … A moj pajdaš Gloga se taki več davnih leta preselil nekam prek Save.. vrabec ga dal.. pa zdaj tu v Grad dojde kak turist…ha … I tak to.. razmeš... svakaj se ima za pripovedat gda se ljudi najdeju nakon tolkih leta…….



A ovo je mam vizavi od oneg tam gore.. Viš.. ta velka ofucana siva .. zapraf zmazana stara palača je državno vlasništvo.. Pa nebi to opče bilo važno spomenut.. vse kaj je državno zgledi kak i država.. al je v ti palači ni manjše ni vekše neg.. ministarstvo Prosvjete.. Narafski da se te državne inštitucije navek moraju lahko prepoznat.. stoga je hiža baš takšna .. Pa gdo bi ju prepoznal da ju lepo vrediju…ha …
No pa fučkaš ministarstvo.. treba kazat da je negda ..zdaj več davnih leta.. tu v prizemlju bila velka i poznata restavracija i brtija .. Se zvalo.. Risnjak.. Eee.. tu je bilo finih stvari za pojesti.. i za gablec i za obed..a z večera se tu kartalo za velke peneze.. Narfski.. poskrivečki.. A kak su posvud naokol na tem trgu Burze.. zapraf.. denes se drugač nazivle.. vse same banke.. lahko je zaklučit gdo je tu dolazil na žderače i pijače..pa i kartat..
Pa je fest važno spomenut da je tu za šankom bila pipničarka.. Pa ništ čudno da je ženska pipničarka.. al je ova bila posebna.. Bila je to jena ženska v najbolšim letima.. se zvala Đurđa.. Jezušek ..kak je dobro zgledela.. Je imela praf onu kurvajnsku facu..kak bi ju Henri Miller opisal v svoji libri..velke zelene oči.. mali prčasti nosek.. čubu za poželet joj jezika pogurat..okrugla ramena kak da vsaki dan pliva v olimpijskem bazenu.. noge onak malo mišičave.. taman za driblanje .. v krevetlinu.. se razme.. a rit joj je bila trda kak da je z kamena zklesana.. Pa nis ja pozabil ciceke spomenut.. to je delikatesa na koncu.. To su bile dve kruškaste cice.. maaa.. ziher šestica.. Nisi mogel za šankom stajat a da se nisi v to zagledel.. A Đurđa je znala da vsi blejiju v to.. pa je navek imela gliboki dekolte na bluzici..
Đurđa si je rad štela spiti.. vjutro rakijicu.. prek dana gemišteca.. Znaš.. bila je to zdrava seljačka puca z našeg Horvackog Zagorja.. I rad bi si spila z vsakim gdo bi ju počastil.. mogla je spiti kaj tri muška nisu mogli nit nositi.. A gda je bila onak.. fest dobre volje.. je znala za lubaf mužkih kaj su navek za šankom viseli.. razkopčat bluzicu i na cice postavit pun štamprl vina od jenog deci.. A..znaš kaj.. ni nosila oneg cicncekera.. ništ.. a ciceki su stajali kak zabetonirani.. Pa ni Đurđa bila nit škrta kaj se drugih stvari dotikavle.. Ak joj je gdo bil fest simpatičan.. bi ga odvlekla odostrag v skladište pijače.. je tam bil mali sobičak i kauč… No.. pa ne morate baš vse znati.. Risnjaka več letima ni.. je propalo poduzeče.. Đurđe takaj več odavno ni.. tu je jeno vreme ..do pred dva..tri leta bila nekakšna brtija..pa ni teg više ni ..
A ja sam pozabil pitat oneg pajdaša Glogu dal se on sječa te Đurđe i gablecof pri Risnjaku.. Morti se bu kaj tu javil po tem pitanju….. ha ……..



Tak mi je lepo tu stajat.. gledeti kak se sunčeko vse bolše pentra nad naš dragi Zagreb.. slušam kak voda tu lepo žlabra.. kak da sam pokraj Nijagare.. Moram ti kazat da je dost žmehko makar sunčeko sija.. Vjutro je pri meni domof tam v moji periferiji bilo debelog mraza.. je sused strugal led z šoferšajbe.. Tu je malo bolše ak baš stojiš na sunčeku..čim zajdeš v sencu bormeš bum si i gornjeg gumbeka zakopčal na ajncugu.. Pem nekam.. tri dni sam v zaostatku.. moram inšpekciju naredit……………….

Serbus …………….

Urednost

sanjarenja56.blog.hr

Oduvijek sam voljela da mi u kući bude uredno. Dalmatinska opsesija,
valjda. Kako te majka nauči... Još kao mlada domaćica voljela sam da
goste dočekam u savršenom redu. U samom početku braka kum
mi došao bez dogovora. A ja s vrata počela:
"Oprosti kume, neuredno mi je, nisam ovo spremila, nisam ono,
nisam ..."
Okrene se kum naokolo, pogleda sve pažljivo i reče:
"Pa da znaš, i nije ti spremljeno. Ali da mi nisi na to skrenula
pažnju, ne bih ni primijetio! "
Otada se ne ispričavam. Tko se najavio, doći će u sređeno.
Ako nije, što je zatekao, zateći će.

.. Vodila me gdje je htjela.

majra.blog.hr


Ustajem u podne. Sjena iz ovog kuta, stvara trenutni, omamljujući osjećaj topline. Osjećaj da je nešto dobro. Lijena sam da se pomjerim. Kad bi se kava stvorila u mom krevetu, zajedno sa onim potiljačnim dodirom tvojih usana, mislim. Neću da pustim tu misao. Grije moje srce.

Jer ja sam sanjala kišu.

Velike bare po kojima sam hodala. I čizme koje su opravdale svoju cijenu. Visoke do koljena. Prvi put kad sam te sanjala, putovali smo vlakom. Dijelili smo jedno sjedište. Prekriveni tvojim duksom. Zaspala sam oslonjena na tvoje rame. Udubljenje na vratu zapamtila zauvijek.

Probudila me je ona mutna svjetlost na peronu gdje smo stajali. Još pola sata - govoriš. Stisćem se uz tebe dok jednom rukom zapasuješ duks iza mojih leđa. Nije mi hladno - govorim kroz polusan.
Krajičkom oka, obuhvatam mutnu svjetlost i obris tvoje brade. Poslije sam stvarno zaspala, uz te uspavljujuće pokrete vlaka kog sanjam. Ispričala sam ti san, a ti si pitao gdje bih voljela da idem?

U Budimpeštu - odgovorila sam. - Zašto?
Da nas zaveje snijeg u onoj jednoj ulici. Da gledamo Dunav kako se valja. I mostove. Mostovi su mi podjednako važni kao i vlakovi. Satima mogu gledati u njih. Da me poljubiš na Hősök teru, na kraju Andraševog Bulevara. I da jedemo vruće langoše.


Sjedimo u ugodnom prostoru, sa visokim švapskim stropom, paštetice od sira, i dva jogurta. Kava u kojoj svega ima, a najmanje kave, one jake koja mi treba da me probudi.


Statistika

Zadnja 24h

12 kreiranih blogova

402 postova

662 komentara

307 logiranih korisnika

Trenutno

1 blogera piše komentar

4 blogera piše post

Blog.hr

impressum

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se